Boško Brkić i Admira Ismić ubijeni su u Sarajevu na jučerašnji dan, pre tačno 23 godine. Slika njihovih tela kako zagrljeni leže na mostu obišla je svet, prozvani su sarajevskim Romeom i Julijom. On Srbin, ona Bošnjakinja.
U pokušaju da pobegnu od rata, haosa i ludila, ubijeni su na Vrbanja mostu 18. maja 1993. godine. I dalje niko nije odgovarao za ovo svirepo ubistvo. Upoznali su se 1984. na sarajevskoj Olimpijadi, proveli su zajedno devet godina. To što su bili različite vere za njih nije bila prepreka. I njihovi roditelji podržavali su ljubav.
Ali, onda je počeo rat. Boško je ostao u Sarajevu, ali su ipak odlučili da napuste grad. Krenuli su oko 17 časova preko mosta Vrbanja, koji je delio Sarajevo na dve strane. Snajper je prvo pogodio Boška, odmah je preminuo. Drugi hitac pogodio je Admiru, koja je, iako smrtno ranjena, dopuzala do Boška, zagrlila ga i izdahnula. NJihova zagrljena tela ležala su na „ničijoj zemlji“ čak sedam dana. Na kraju su ih izvukli pripadnici Vojske Republike Srpske i sahranili ih na groblju u Lukavici. Po završetku rata, Admirini roditelji su tela prebacili u Sarajevo, gde su sahranjeni jedno pored drugog na groblju Lav.
Mediji podsećaju na jedan od najpoznatijih članaka o Bošku i Admiri, novinara Kurta Šorka, koji je Rojters objavio 23. maja 1993. godine. „Boško i Admira hodali su najmanje 500 metara desnom obalom Miljacke, potpuno izloženi pogledima vojnika s obe strane. Nakon što su prešli liniju pod kontrolom bosanske strane i krenuli prema naselju Grbavica pod kontrolom Srba, neko ih je pogodio“, napisao je tada Šork. Ubijen je 2000. na novinarskom zadatku, a po njegovoj želji sahranjen je pored Admire i Boška.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
