Godišnjica uništenja „Moskve“: Kako je potonula ruska ratna krstarica?

Rusija nije komentarisala svoj gubitak i nikada nije objavila koliko je ruskih vojnika poginulo na ratnom brodu.

Bio je to i veliki vojni gubitak za Ruse i udar na njihovo samopouzdanje.

Posle potonuća „Moskve“, ruska flota se udaljila od ukrajinskih obala.

Kasnije je ukrajinska vojska izvestila da je krstarica uništena ukrajinskim projektilima Neptun.

To je bilo pitanje časti, jer je ovaj brod učestvovao u jurišanju na ostrvo Zmijini 24. februara 2022. godine, a ukrajinski vojnik mu se obratio neslavnim rečima: „Ruski ratni brod, j… se“.

Prilično je simbolično da su krstaricu, izgrađenu u ukrajinskom gradu Nikolajevu, Rusi koristili u napadima na Ukrajince i uništena je ukrajinskim projektilima.

Kako se to dogodilo?

Uveče 13. aprila, predstavnici ukrajinskih vlasti saopštili su da je vodeći brod ruske mornarice pogođen sa dve protivbrodske rakete Neptun, što je izazvalo veliku vatru na brodu.

Rusko Ministarstvo odbrane je kasnije potvrdilo da je došlo do vatre na brodu zbog čega je eksplodirala njegova municija.

Ruske vlasti nisu navele uzrok požara.

Rusija je 14. aprila bila prinuđena da potvrdi informaciju koju je ukrajinska vojska već dala da je „Moskva“ potonula.

Prema navodima Ruske Federacije, to se dogodilo kao posledica štete izazvane požarom i olujom koja je zahvatila krstaricu, koja se nikada nije vratila u luku.

Koliko je mornara stradalo?

Stvarni broj ostaje ruska tajna.

Prema podacima koje je 22. aprila objavilo Ministarstvo odbrane Rusije, jedan mornar je poginuo, 27 se vodi kao nestalo, a 396 ljudi je evakuisano.

Ministarstvo odbrane Ukrajine smatra da je mnogo više poginulih.

Predstavnik ukrajinske obaveštajne službe Vadim Skibicki rekao je da je ruska vojska uklonila tela mornara sa krstarice tokom operacije potrage koja je trajala najmanje dve nedelje.

Uključeno je bilo pet do sedam brodova.

Uglavnom, to su bili spasilački brodovi, čamci i tegljači koji su izvlačili tela, uklonili svu klasifikovanu opremu i izveli očišćenu krstaricu kako bi se osiguralo da ništa ne može da padne u ruke trećoj zemlji“, rekao je Skibicki.

Prema preliminarnim podacima, puna posada „Moskve“ trebalo je da bude između 510 i 758 ljudi, iako je stvarni broj u trenutku njenog gubitka bio između 416 i 680 ljudi.

Verovatno je da su ruski podaci o ograničenom broju žrtava nepouzdani; u posadi je bio veliki broj vojnih obveznika.

Nakon potapanja, porodice su počele da traže svoje najmilije.

Rusko izdanje „Insajder” razgovaralo je sa majkom mornara Jevhenom Škrebecom.

Ona je rekla da su ona i njen suprug bili u bolnici u koju su dovezeni ranjenici sa krstarice i da je, prema njenim rečima, bilo oko 200 povređenih mornara.

Škrebecova majka je rekla da je na brodu bilo više od 500 ljudi.

“Ne zna se gde su ostali”, dodala je ona.

Roditelji nisu našli sina.

Par je počeo da objavljuje postove na ruskoj društvenoj mreži Vkontakte u kojima kritikuje vlasti koje nisu dale nikakve informacije o mrtvima.

Šta je značio gubitak „Moskve“?

Uništenje krstarice „Moskva” bilo je pravo iznenađenje za Ruse.

Uostalom, Ruska Federacija je više puta isticala snagu svoje flote.

Fajnenšel tajms, citirajući izvore, navodi da je Putin bio veoma ljut zbog gubitka broda i da ga je to, navodno, navelo da odustane od ideje o mirovnim pregovorima sa Ukrajinom.

Za Ukrajinu je to bio veliki vojni uspeh koji je dao pozitivan pogled na sposobnost njenih domaćih raketa Neptun.

Nažalost, 15. aprila prošle godine ruske rakete su uništile fabriku koja se bavila razvojem „Neptuna”.

Ali to nije uznemirilo Ukrajince koji su, umesto toga, počeli da stvaraju razne suvenire nakon uništenja krstarice.

Poštanska marka koja prikazuje potonuće broda, proizvedena pre uspešnog napada, rasprodata je do 15. aprila.

Godinu dana kasnije, ministar odbrane Ukrajine Aleksij Reznikov opisuje uništenje „Moskve“ kao „inspirativni i istovremeno neverovatan događaj“.