Gorivo u Nemačkoj jeftinije, ali po kojoj ceni?

Smanjeni porezi na gorivo u Nemačkoj na snazi su od ponoći. Suprotno očekivanjima, to je već jutros dovelo do znatno nižih cena goriva na pumpama. Od 6 do 7 časova cene su bile primetno niže na velikoj većini benzinskih pumpi koje je proverila agencija dpa.

Na oko 350 pumpi cena za litar Super E10 bila je ispod 1,90 evra, dok je samo dan ranije u isto vreme bila između 2,10 i 2,30 evra. Većina cena dizela takođe je pala ispod dva evra. Skoro polovina svih benzinskih stanica u utorak je naplaćivala više od 2,10 evra po litru.

Ovo brzo smanjenje cena na pumpama je neočekivano, jer se niži porez ne odnosi na kupovinu goriva na pumpi, već u skladištima i rafinerijama, a zalihe na benzinskim pumpama koje su isporučene pre ponoći i dalje su bile oporezovane uobičajenom poreskom stopom. To što cene već padaju moglo bi biti posledica i većeg pritiska konkurencije na benzinskim pumpama zbog visokog nivoa pažnje koja se poklanja porezu na energiju.

Vlada će pratiti razvoj cena

Posle najave nižeg poreza gruba računica izgledala je ovako: benzin će koštati 35 centi manje, dizel skoro 17 centi manje. No, cene na benzinskim pumpama u Nemačkoj prilično su netransparentne. Koliko naplaćuju naftne kompanije, a kolika je marža benzinskih pumpi – to je dobro čuvana tajna.

Nije slučajno da su u Nemačkoj naftne kompanije ponovo pod strožim nadzorom Savezne kartelske agencije. Jer, cena nafta, koja je naglo porasla početkom rata u Ukrajini, brzo se ponovo normalizovala na svetskim tržištima, dok su se na benzinskim pumpama u Nemačkoj povećane cene zadržale mnogo duže.

„Veoma kontraproduktivno“

Ministar finansija Kristijan Lindner (FDP) smanjenje poreza hvali kao meru solidarnosti za stanovništvo koje pati od visokih cena. „Ne ostavljamo same ljude koji zavise od automobila“, tvitovao je Lindner. Međutim, većina ekonomista to vidi drugačije.

„Nikada nisam smatrao da to ima smisla“, kaže za DW Manuel Frondel, ekonomista energetike i profesor na Lajbnic institutu za ekonomska istraživanja u Esenu. „S obzirom na trenutni klimatski problem, ovo je izuzetno kontraproduktivno.“

Cene koje uzimaju u obzir CO2 su u Nemačkoj na snazi tek od 2021. kako bi se malo smanjile emisije gasova staklene bašte. Popust za gorivo kontrira ovoj neophodnoj borbi u klimatskoj krizi.

Ministar finansija naglašava da bi svi koji imaju automobil trebalo da profitiraju od ove mere. Međutim, Frondel navodi da će najbolje proći domaćinstva s visokim prihodima: „Zato što se obično više voze automobilom, imaju veću kilometražu i nekoliko automobila.“

S druge strane, domaćinstva s niskim prihodima uglavnom ne voze automobile ili voze manja vozila koja takođe troše manje goriva. Do sličnih zaključaka u svojim studijama dolazi i Nemački institut za ekonomska istraživanja u Berlinu (DIW).

„Smanjenje poreza na gorivo je problematično, jer smanjuje podsticaj za štednju i rasterećuje vozače sa velikim automobilima, velikom kilometražom i visokim prihodima“, rekao je Stefan Bah iz DIW.

Kritike sa svih strana

Pored toga, smanjenje poreza dovodi do gubitka prihoda u budžetu i dodatno povećava državni dug – koji će morati da vraćaju, odnosno finansiraju svi poreski obveznici.

Kelnski institut za ekonomska istraživanja (IW) takođe je kritičan prema ovim subvencijama. „Popust na gorivo se dobro prima u narodu, ali ne pomaže“, napisali su ekonomisti IW Martin Beznoska i Kristof Šreder u svojoj analizi.

Šef IW, Mihael Hiter, takođe je kritikovao tu meru i to s regulatorne tačke gledišta: „Politika bi trebalo da interveniše na tržištu samo ako je povećanje cena posledica zloupotrebe tržišne moći. Intervencija u određivanju cena uvek treba da bude poslednje sredstvo politike.“

Takav stav protiv propisa zauzima i organizacija za zaštitu životne sredine Grinpis: „Baš liberali, stranka koja uvek želi da oblikuje zaštitu klime po tržišnoj ekonomiji paniči na prvi signal rasta cene i interveniše sa popustom vrednim milijarde.“

Pa čak i u transportnoj industriji, koja je posebno pogođena visokim cenama goriva, na popust gledaju kritički. Prema Saveznom udruženju za teretni transport i logistiku (BGL) iz Frankfurta, ta mera zaobilazi ovu industriju: pošto su cene na pumpama porasle.