EU je izradila plan sankcionih mera protiv Rusije koji će biti nametnut 24. februara na dan kada je dve godine od kada je Rusija pokrenula invaziju punog obima na Ukrajinu, piše EUobserver.
Na crnoj listi treba da se nađe „nekoliko desetina“ beloruskih i ruskih vojnih oficira koji ratuju protiv Ukrajine, kao i Rusi umešani u otmice ukrajinske dece, saopštilo je nekoliko diplomata EU.
Nove mere, takođe, navode nekoliko firmi koje nisu iz EU a koje pomažu Rusiji da se domogne zabranjenih komponenti za oružje.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, čije su službe sačinjavale listu, rekla je u utorak Evropskom parlamentu da će sankcije biti nametnute na „simboličan“ datum 24. februara — dve godine od kada je ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuo svoju punu invazija obima.
„Gospodine Putin, pogrešili ste“, rekla je ona. Postojeće sankcije EU već su „oslabile“ Rusiju, dodala je.
Ambasade EU u Briselu počeće danas razgovore o Fon der Lajenovoj listi.
Komisija EU izradila je paket nakon konsultacija sa državama članicama tokom vikenda.
Češka republika je pokušala da oživi predlog koji je prvi put dala u decembru, da ograniči slobodu kretanja ruskih diplomata u evropskoj šengenskoj zoni bez pasoša, rekli su izvori iz EU za EUObserver.
To bi značilo da ruski diplomata akreditovan u Luksemburgu, na primer, više ne može slobodno da posećuje susednu Belgiju ili Holandiju.
EU je 2022. proterala više od 300 ruskih diplomata zbog optužbi za špijunažu, ali mnogi od onih koji su još ostali u Evropi su takođe osumnjičeni da su špijuni.
Međutim, zemlje koje se protive šengenskoj šemi, uključujući Austriju, Francusku i Nemačku, verovale su da je nemoguće sprovesti antiruske granične kontrole na terenu, saopštilo je nekoliko kontakata iz EU.
I postojao je rizik da bi Rusija uzvratila ograničavanjem kretanja diplomata EU u Moskvi.
Sa svoje strane, Ukrajina je usredsredila svoje lobiranje u vezi sa sankcijama EU na sprečavanje da visokotehnološke zapadne komponente dođu u ruke ruske vojske.
A kako rat ulazi u treću godinu, sve su naznake još agresije i novih sankcija.
Ruske snage su se ukopale na liniju kontakta na jugoistoku Ukrajine na način koji je nagovestio rat na iscrpljivanje, rekao je bivši ukrajinski ambasador u EU Kostjantin Jelisjejev, dok je prošle nedelje boravio u Briselu.
„Postoji pakleno minsko polje, koje se ne vidi nigde drugde na svetu. I rovovi duboki dobro pod zemljom, što je urađeno u svrhu dugotrajnog rata“, rekao je on.
Prethodne sankcije EU stavile su na crnu listu skoro 2.000 ruskih pojedinaca i entiteta.
Takođe su zamrznuli 320 milijardi evra ruske imovine i zabranili trgovinu od 135 milijardi evra.
Na pitanje o uticaju 13. runde, jedan diplomata EU je rekao: „Mislim da se niko ne smeje ciljanim ličnim sankcijama“.
Ali sam kalendar je pokazao da EU ne radi dovoljno, kaže Agija Zagrebelska, koja vodi odeljenje za sankcije u ukrajinskoj Nacionalnoj agenciji za prevenciju korupcije (NACP).
„Činjenica da potpuni, nepravedni rat u srcu Evrope ulazi u treću godinu je dokaz praznina u međunarodnom poretku“, rekla je.
„Da li je ovaj 13. paket slab? Hajde da ga ne posmatramo posebno. Pre, možemo reći da su sve prethodne mere bile slabe, ako danas ‘slavimo’ dve godine od rata“, rekla je ona.
A lista „prioriteta EU“ za sankcije, u koju je uvid imao EUobserver, uključuje neke od najbogatijih ruskih poslovnih barona, koji su izbegli crnu listu EU uprkos tome što su navodno snabdevali ruski vojno-industrijski kompleks.
„Ne verujem u magiju“, rekla je Zagrebelska, upitana o izgledima za čvršći udar EU u budućnosti.
„Ne verujem u to jer neki od onih Rusa koji su trebalo da budu sankcionisani 2014. kada je Rusija prvi put napala Ukrajinu još uvek nisu pod sankcijama“, rekla je ona.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.