foto EPA-EFE/TOMS KALNINS EPA-EFE/TOMS KALNINS“Danas živimo u svetu sistematske konkurencije. Rusija i Kina ugrožavaju pravila na kojima je zasnovan međunarodni poredak. Balans moći se menja, a demokratija i sloboda su pod velikim pritiskom”, rekao je generalni sekretar Jens Stoltenberg u svom uvodnom govoru na početku samita šefova diplomatije država članica NATO u Rigi.
Kako se navodi na zvaničnom sajtu NATO, Stoltenberg je na početku govora izrazio zadovoljstvo što ima priliku da učesnicima trodnevnog samita iznese svoje i čuje njihove ideje o tome kako unaprediti naredni Strateški koncept saveza.
“Pored Vašingtonskog sporazuma, Strateški koncept je najvažniji vodeći dokument NATO-a. Poslednji datira iz 2010. godine. A od tada se bezbednosna situacija izmenila do neprepoznatljivosti”, rekao je Stoltenberg, dodajući da je novi Strateški koncept prilika da se utvrdi kako će se NATO izboriti sa ovom novom realnošću.
“Pet elemenata su od suštinskog značaja: zaštita naših vrednosti, jačanje naše vojne moći, osnaživanje naših društava, posmatranje stvari iz globalne perspektive i izgradnja NATO-a kao institucionalne poveznice između Evrope i Severne Amerike”, naglasio je Stoltenberg.
Ministri spoljnih poslova država članica NATO-a, uključujući i američkog državnog sekretara Entonija Blinkena, na samitu u Rigi će razgovarati i o povećanju broja ruskih vojnika kod granice sa Ukrajinom, kao i o migrantskoj krizi na istočnim granicama Severnoatlantskog saveza, koju podstiče Belorusija, saveznik vlade u Moskvi.
Očekuje se da će jedna od tema razgovora biti i pružanje dodatne podrške ukrajinskoj vojsci i pojačavanje NATO snaga na istočnim granicama bloka. Stoltenberg je viša puta izrazio zabrinutost zbog situacije na rusko-ukrajinskoj granici i upozorio da će biti “posledica” ako Rusija odluči da upotrebi silu protiv Ukrajine.
“Nije jasno kakve su namere Rusije, ali došlo je do neuobičajenog koncentrisanja njihovih snaga već drugi put ove godine. Vidimo teško naoružanje, dronove, sisteme za elektronsko ratovanje i desetine hiljada vojnika spremnih na borbu”, rekao je on za AFP.
Ukrajina, koja želi da postane članica NATO-a, je na dvodnevni samit u Rigi poslala svog ministra spoljnih poslova Dmitra Kulebu. On je u ponedeljak u Kijevu za medije izjavio da je Rusija prikupila 115.000 vojnika i teško naoružanje u blizini ukrajinske granice, na okupiranoj teritoriji Krima i u delovima dve istočne oblasti Luganska i Donjecka koje su okupirale separatisti.
“Bolje je delovati sada, a ne kasnije, da se odvrati Rusija. Ono što vidiimo je veoma ozbiljno”, rekao je Kuleba.
Blinken će na samitu istaći snagu translatlantske veze, uspeh NATO saveza u očuvanju ove zajednice, ali i posvećenost administracije predsednika Džozefa Bajdena alijansi i njenim saveznicima, saopšteno je iz Stejt Departmenta, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).
Prema ovom saopštenju, Sjedinjene Države su posvećene kolektivnoj odbrambenoj doktrini, koja je deo NATO povelje. Učesnici samita u Rigi će se takođe baviti migrantskom krizom, sa kojom se suočavaju članice NATO – Poljska, Litvanija i Letonija. Evropska unija je optužila Belorusiju da usmerava hiljade migranata, uglavnom sa Srednjeg Istoka, ka granicama sa Poljskom, Litvanijom i Letonijom, u znak odmazde za sankcije EU protiv Minska.
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko odbacuje ove optužbe. Pred dolazak Blinkena u Rigu, ministar odbrane Letonije Artis Pabriks rekao je da je toj zemlji potrebno stalno američko vojno prisustvo da bi se vojno odvratila Rusija i zato želi da pojača svoje odbrambene potencijale američkim protivvazdušnim raketnim sistemima Patriot.
“NATO može za kratko vreme da pošalje više od 40.000 vojnika u Letoniju, ako to bude neophodno”, izjavio je Stoltenberg nakon sastanka sa letonskim predsednikom Egilom Vevitsom u Rigi dan pred početak NATO samita.
On je istakao da će “NATO obezbediti prisustvo savezničkih trupa u regionu Baltika kako bi sprečio dalje pogoršanje situacije na granicama Letonije, Litvanije i Poljske”, prenosi Interfaks.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
