Grabar Kitarović: Rado ću ići u Beograd

„Oluja je bila čista operacija, a nakon nje dogodili su se zločini koje bi zaista trebalo sankcionisati“, rekla je Grabar Kitarović.

„Kada govorimo o Kninu, govorimo o Domovinskom ratu kao o temelju savremene hrvatske države. Ono što zaista nastojim nije da uvredim modernu Srbiju i Srbe kao narod ni na koji način“, napomenula je Grabar Kitarović. Dodala je da se sve kritike odnose na velikosrpski režim Slobodana Miloševića.

„Šta više, prošle godine otvoreno sam rekla da se treba pokloniti i srpskim žrtvama, civilima, koji su nevino stradali nakon Oluje“, rekla je predsednica Hrvatske.

Govoreći o svojoj nedavnoj poseti Spomen-području Jasenovac zajedno sa predsednikom Izraela Ruvenom Rivlinom , Grabar Kitarović ponovila je da osuđuje sve totalitarne režime – „od nacizma i fašizma, do komunizma“.

„Razlog zašto tamo ne volim da idem tokom državnih komemoracija možda je bio vidljiv i u mom stavu, pa možda i u mom glasu. Meni je to mesto duboko emocionalno. Kad odlazim u Jasenovac proživljavam i nastojim da razmišljam, ne samo o žrtvama, već i o porodicama svih tih žrtava i da izrazim zaista duboko saosecanje“, rekla je hrvatska predsednica. „Taj zločin treba priznati, on se dogodio. Međutim, apsolutno osuđujemo apsolutno sve manipulacije brojem žrtava u Jasenovcu. Mislim da bi trebalo da istrajemo na istorijskoj istini. I da na osnovu istorijske istine, i na osnovu hrvatskog ustava, idemo dalje.“

„Otići ću veoma rado u Beograd kad postavimo konkretne pretpostavke za tu posetu“, rekla predsednica Hrvatske,

„Dakle, moramo da postignemo konkretan napredak. Za mene je to pre svega rešavanje pitanja nestalih osoba. To je duboko humano i humanitarno pitanje i zaista saosećam sa porodicama, kako ovde u Hrvatskoj, tako i sa srpskim porodicama koje su izgubile svoje najdraže. Još tražimo način da zatvorimo taj deo naše prošlosti.“

„Ono što je cilj“, tvrdi Grabar Kitarović, „jeste razvoj dobrosusedskih odnosa sa Srbijom, rešavanje otvorenih pitanja, naravno na osnovu dobrosusedskih odnosa i medusobnog poštovanja, ali i poštovanja pravila međunarodnog prava.“

„Apsolutno podržavamo sve države u našem susedstvu. Medutim, postoji i Strategija za tzv. Zapadni Balkan – koju ja iz mnogo razloga radije zovem Jugoistočna Evropa – a koja definiše da se pre ulaska svih država moraju rešiti sva otvorena pitanja. Mi smo spremni da to učinimo u duhu dobrosusedstva, paralelno s proceom pristupanja EU kako ne bi bilo blokada“, rekla je Grabar Kitarović.

Odgovarajući na pitanje kako sagledava mogućnost rešavanja problema Kosova, predsednica Hrvatske je rekla da ne može da govori u ime Srbije, u ime Beograda, „kada će biti rešeni ti njihovi medusobni odnosi“, ali da se paralelno i istovremeno može raditi na reformama na Kosovu. Hrvatska će sa svoje strane nastaviti da podržava Kosovo na putu u međunarodne organizacije, pa i na putu ka članstvu u EU, svesni da postoji još nekoliko država (EU) koje nisu priznale Kosovo.

Međutim, dodala je, „smatram da su situacija i međunarodno-pravni status Kosova mnogo drugačiji od nekih drugih slučajeva s kojima te države upoređuju neka svoja unutrašnja pitanja, a zbog čega nisu priznale Kosovo.“

U vezi sa nastupom Tompsona na dočeku fudbalera, ona je rekla da “pre svega treba poštovati volju igrača”, naglasivši da su oni hteli da kontroverzni pevač bude prisutan i da na dočeku nije bilo nikakvog nacionalizma, nego samo nacionalnog ponosa.

Dodala je da ipak voli neke njegove pjesme i da su “one dobre za nacionalno zajedništvo”.