Foto: Pixabay/Free-PhotosVećina građana iz 25 zemalja obuhvaćenih novim istraživanjem oseća se otuđenim kada razmišlja o svojoj zemlji i u proseku se 56 odsto slaže da je društvo njihove zemlje slomljeno a 57 odsto da je njihova zemlja u padu.
U većini zemalja prevladava percepcija ,,slomljenog“ političkog i ekonomskog sistema, pokazalo je novo istraživanje agencije Ipsos ,,Sentiment slomljenog sistema u 2021: Populizam, anti-elitizam i nativizam“.
Ipsosov indeks ,,Sistem je slomljen“ ukazao je na veliki stepen korelacije sa nivoom zadovoljenja socijalnih i ekoloških potreba građana i sa njihovim stavom o tome koliko je korupcija sveprisutna u javnom sektoru.
Prema istraživanju, 71 odsto ispitanih se slaže da su ekonomije ,,nameštene“ u korist bogatih i moćnih, 68 odsto misli da tradicionalne partije i političare nije briga za „obične“ ljude a 65 odsto se slaže da lokalni stručnjaci ne razumeju njihov život.
Takođe 64 odsto želi ,,snažnog lidera koji će uzeti zemlju iz ruku bogatih i moćnih“ a 44 odsto želi ,,snažnog lidera spremnog da prekrši pravila“.
Sve četiri zemlje sa najvećim stepenom nezadovoljstva su iz Latinske Amerike – Kolumbija, Peru, Brazil i Čile, pokazalo je istraživanje.
Od 2016. je sentiment ,,slomljenog sistema“ najviše ojačao u Japanu, Južnoj Africi, Švedskoj, SAD i Argentini a oslabio u Španiji, Meksiku i Francuskoj.
Navodi se i da je Ipsosov indeks „slomljenog sistema“ u velikoj korelaciji sa indeksima percepcije korupcije i društvenog napretka.
U proseku se osam do deset građana iz 25 zemalja obuhvaćenih istraživanjem slaže da političari uvek nađu način da štite svoje privilegije a 72 odsto kaže da politička i ekonomska elita ne brine o ljudima koji vredno rade.
Istraživanje je pokazalo i da 70 odsto ispitanih misli da je glavna podela u njihovom društvu ona između „običnih“ građana i političke i ekonomske elite.
Istovremeno šest od deset ispitanika kaže da bi o najvažnijim političkim pitanjima trebalo da odlučuju građani na referendumu a ne izabrani zvaničnici.
Populističko/anti-elitističko raspoloženje snažno je povezano sa sentimentom slomljenog sistema i najrasprostanjenije je u Čileu, Mađarskoj, Kolumbiji, Peruu i Rusiji.
Širom sveta ,,elita“ se doživljava kao blisko povezana grupa koja odlučuje na osnovu sopstvenih interesa ignorišući potrebe drugih.
U proseku se 15 odsto ispitanika identifikuje na neki način sa elitom svoje zemlje, pri čemu to u najmanjem procentu čine Amerikanci i Japanci.
Istraživanje je pokazalo i da je ,,prosečan globalni građanin“ ambivalentan po pitanju imigracije ali da naginje nativizmu.
Kako se navodi, 57 odsto poslodavaca kod zapošljavanja će dati prednost domaćem stanovništvu u odnosu na imigrante.
Istovremeno se 38 odsto ispitanih slaže da bi njihova zemlja bila snažnija kada bi zaustavila imigraciju dok se 33 odsto s tim ne slaže.
Takođe 38 odsto ispitanih kaže da imigranti uzimaju posao „pravim“ građanima zemlje dok se 35 odsto ne slaže sa tim stavom.
Nativizam je najrasprostranjeniji u Turskoj, Maleziji, Kolumbiji, Peruu i Rusiji a najmanje ga ima u Kanadi, Švedskoj, Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Španiji.
Od 2016. je nativizam u porastu u Peruu, Švedskoj (gde je inače takvo raspoloženje marginalno), Japanu, Turskoj… dok je u padu u SAD, Kanadi, Španiji, Italiji i Mađarskoj.
Istraživanje je obavljeno krajem marta/početkom aprila, a ukupno je ispitano nešto više od 19.000 odraslih.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
