Foto: BETAPHOTO/AMIR HAMZAGICU Crnoj Gori danas se održavaju predsednički izbori, na kojima pravo glasa imaju 542.154 građanina, a biračka mesta otvorena su u sedam sati, preneli su mediji u Podgorici.
Biračko pravo iskoristili su danas i svi kandidati za predsednika Crne Gore, javlja RTCG.
Kandidat DPS-a i aktuelni predsednik države Milo Đukanović glasao je u Osnovnoj školi Savo Pejanović u Podgorici.
Kandidat Evrope sad Jakov Milatović glasao je na biračkom mestu u Sportskom centru Univerziteta Crne Gore.
Svoje biračko pravo iskoristio je i kandidat Demokratskog fronta Andrija Mandić koji je glasao na biračkom mestu u Osnovnoj školi Branko Božović.
https://www.danas.rs/svet/region/na-predsednickim-izborima-u-crnoj-gori-do-15-sati-glasalo-4376-odsto-biraca/
Nezavisni kandidat Jovan Radulović glasao je u resursnom centru 1. jun Zabjelo.
Predsednički kandidat Ujedinjene Crne Gore Goran Danilović glasao je na biračkom mestu u ulici Svetozara Markovića.
Kandidat Demokratske Crne Gore Aleksa Bečić glasao je u mesnoj zajednici Zabjelo.
Kandidatkinja SDP-a Draginja Vuksanović-Stanković svoje biračko pravo iskoristila je u Baru.
CDT i Centar za monitoring i istraživanja (CEMI) saopštili su da su na početku izbornog dana zabeležene manje nepravilnosti na više biračkih mesta u Crnoj Gori.
Prva nepravilnost zabeležena je na biračkom mestu u Gornjoj Gorici, gde su prilikom identifikacije naglas pročitana imena birača, javlja RTCG.
U Podgorici, posmatrači CEMI-ja su primetili da se glasanje odvija na biračkom mestu 60A uprkos činjenici da kutija još nije zapečaćena. Osim toga, prvi glasač nije potpisan.
Na Biračkom mestu BM 5B u Tološima posmatrači CEMI-ja konstatovali su da građani glasaju bez potpisivanja u Izvod iz biračkog spiska, što je suprotno odredbama člana 69 Zakona o izboru odbornika i poslanika.
Slična nepravilnost je, kako ističu, primećena i na susednom biračkom mjestu.
Na biračkom mestu u Rastovcu u Nikšiću, jedan birač je povredio tajnost glasanja, ubacujući otvoren listić u kutiju koji je proglašen nevažećim u skladu sa zakonom.
Iz CEMI-ja su kazali da su zabeleženi uobičajeni problemi tokom otvaranja birališta, a primećen je i reklamni materijal u blizini biračkih mesta.
„Na četiri biračka mesta odbori su tražili od CEMI-jevih posmatrača da im dostave dokumentaciju koja nije potrebna ili ne postoji i na taj način su pokušali da ometaju rad naših posmatrača“, kazali su iz CEMI-ja i poručili da su problemi otklonjeni.
Posmatrači CEMI-ja konstatovali su da u Skrbuši u opštini Kolašin, na biračkom mestu 8, postupak otvaranja biračkog mesta nije sproveden blagovremeno i početak procesa je kasnio više od sat vremena.
Sva biračka mesta u glavnom gradu na vreme su otvorena, a u prvom satu nesu zabeležene nikakve nepravilnosti, kazao je za TVCG predsednik Opštinske izborne komisije Podgorica Veselin Vukčević.
On je saopštio da na 207 biračkih mesta, u Podgorici glasa 143.608 birača.
„Imali smo samo na određenim mestima malo poteškoća oko funkcionisanja uređaja za elektronsku identifikaciju. Problemi se u funkionisanju polako otklanjaju“, rekao je on.
Za mandat predsednika nadmeću se kandidat Demokratske partije socijalista Milo Đukanović, Demokratskog fronta Andrija Mandić, Demokrata Aleksa Bečić, Ujedinjene Crne Gore Goran Danilović, Pokreta Evropa sad Jakov Milatović, Socijaldemokratske partije Draginja Vuksanović Stanković i influenser Jovan Radulović.
Današnji predsednički izbori su četvrti od obnove nezavisnosti i osmi od uvođenja višepartijskog sistema.
Za predsednika Crne Gore biće izabran kandidat koji je dobio više od polovine važećih glasova birača koji su glasali.
Ove izbore mnogi nazivaju jednim od najneizvesnijih u poslednjim decenijama.
Dolaze posle nekoliko politički i te kako burnih godina, koje je obeležio pad sa vlasti Demokratske partije socijalista (DPS) aktuelnog predsednika Mila Đukanovića, napetosti na nacionalnom nivou, kao i institucionalni problemi.
Nekolicina kandidata još su bili deca kada je Đukanović počeo političku vladavinu koja traje tri decenije, ali koja je znatno okrnjena posle gubitka vlasti na parlamentarnim izborima 2020. i slabih rezultata na lokalnim 2022. godine.
Ako nijedan kandidat ne dobije taj broj glasova održava se drugi krug izbora za 14 dana, odnosno 2. aprila.
U drugom izbornom krugu učestvuju dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova.
Za predsednika države, u drugom krugu, biće izabran kandidat koji je dobio veći broj glasova izašlih birača.
Birači u Crnoj Gori poslednji put su na drugi krug predsedničkih izbora izlazili 1997, kada je Đukanović pobedio Momira Bulatovića, nekadašnjeg saborca iz socijalističke ere bivše Jugoslavije, iako je izgubio u prvom krugu.
Procene su da bi i ovog puta lako moglo da dođe do drugog kruga.
Predsednik Crne Gore bira se na pet godina i ista osoba može biti predsednik Crne Gore najviše dva puta, piše u Ustavu te zemlje.
Predsednici Crne Gore do sada su bili Momir Bulatović, Filip Vujanović i Milo Đukanović.
Šta god da se dogodi na ovim izborima, građani Crne Gore će svakako uskoro ponovo na glasanje – u junu.
Posle duge institucionalne krize, Đukanović je neposredno pred izbore raspustio skupštinu, pošto mandatar Miodrag Lekić nije uspeo da formira vladu.
Lekić je dugogodišnji Đukanovićev oponent i jedan od lidera koji su 2020. smenili DPS sa vlasti, iako su se oni u nju ubrzo vratili manjinskom podrškom narednoj vladi Dritana Abazovića, lidera pokreta Ura.
Abazovićeva vlada pala je u avgustu 2022, kada joj je upravo DPS uskratio podršku zbog potpisivanja Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom, dokumenta kojim se SPC garantuje svojina nad crkvama i manastirima na teritoriji Crne Gore.
Ova vlada od tada radi u tehničkom mandatu jer parlamentarne stranke nisu mogle da se dogovore ni o raspuštanju parlamenta, ni o izboru nove vlade.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
