Građani EU misle da je život fer, problem velike razlike u prihodima

Međutim, manje su uvereni da se u njihovim zemljama pravda i političke odluke primenjuju jednako i dosledno, nezavisno od socijalnog statusa, bogatstva i veza. Velika većina građana EU takođe smatra da su razlike u prihodima prevelike i da vlade treba time da se pozabave dok manje od polovine veruje da će se jednakost u prilikama i njihov socijalni status popraviti tokom vremena.

Evropski komesar za obrazovanje, kulturu, mlade i sport Tibor Navračič zadužen za Zajednički istraživački centar (JRC) Evropske komisije istakao je na predstavljanju izveštaja da je poštenje ključni deo izgradnje otpornije i povezanije Evrope.

Navračič je kazao i da će rezultati istraživanja pomoći „izgradnji bolje Evrope za budućnost“, saopštila je Evropska komisija.

Više od polovine ispitanika (58 odsto) misli da ljudi imaju jednake mogućnosti da napreduju ali su regionalne razlike velike – s tim se slaže 81 odsto Danaca i samo 18 odsto Grka.

Međutim, ispitanici su manji optimisti kada je reč o specifičnim oblastima pa je samo 39% uvereno da pravda uvek pobeđuje nepravdu dok se isti procenat s tim ne slaže.

Takođe samo 32 odsto anketiranih misli da se političke odluke dosledno primenjuju dok se 48% s tim ne slaže.

Sve u svemu, da su stvari poštene više veruju bolje obrazovani, mlađi i oni koji bolje žive.

Istovremeno velika većina ispitanika smatra da su razlike u prihodima prevelike – 84 odsto, pri čemu 96 odsto u Portugaliji, 92 odsto u Nemačkoj i 59 odsto u Holandiji.

U svim zemljama osim Danske više od 60 odsto ispitanika smatra da vlade treba da preudzmu mere da se razlike u prihodima smanje.

Istraživanje je pokazalo i da su napredak u životu, dobro zdravlje i kvalitetno obrazovanje ključni ili važni za 98 odnosno 93 odsto ispitanika. Za više od 90 odsto ključni ili važni su i naporan rad i poznavanje „pravih“ ljudi.

To da li neko dolazi iz bogate porodice, da li ima političke veze, da li je iz određene etničke grupe ili kog je pola, ispitanici smatraju manje značajnim.

Manje od polovine ispitanika (46 odsto) smatra da su mogućnosti za napredovaje ravnopravnije nego pre 30 godina pri čemu tako misli više od 70 odsto na Malti, u Finskoj i Irskoj, ali i manje od 25 odsto u Hrvatskoj, Francuskoj i Grčkoj.

Takođe 47 odsto Evropljana misli da je globalizacija dobra stvar a 21 odsto se s time ne slaže, dok 39 odsto misli da je migracija dobra a protiv takvog stava je 33 odsto.

Istraživanje za Specijalni Evrobarometar 471 „Poštenje, nejednakost i međugeneracijska mobilnost“ sprovedeno je u formi intervjua između 2. i 11. decembra 2017. Obuhvaćeno je nešto više od 28.000 ljudi iz svih 28 članica EU.