Građani EU su svesni značaja vladavine prava: Postoji napredak uprkos problemima

U godišnjem izveštaju Evropske komisije zanosvanom na specijalnom istraživanju Eurobarometra, navodi se da sedam od deset građana EU smatra da ona ima važnu ulogu i u snaženju vladavine prava, a devet od deset stanovnika Unije misli da je važno da se sve članice pridržavaju njenih temeljnih vrednosti.

Porastao je i procenat građana koji kažu da su dobro obavešteni o fundamentalnim vrednostima EU, i on sada iznosi 51 odsto, u odnosu na 43 odsto 2019. godine.

Po pojedinim oblastima, istraživanje pokazuje da su pravosudne reforme tokom prošle godine i dalje bile na vrhu prioriteta evropskih vlada, u akladu sa prošlogodišnjim preporukama, i da su sprovele reforme dogovorene u okviru Mehanizma za oporavak i otpornost (RRF).

Neke su članice preduzele i napore da osnaže nezavisnost i efikasnost pravosuđa, unaprede proces imenovanja u pravosuđu i ojačaju autonomiju tužilaštva.

U nekim zemljama, međutim, i dalje postoje sistemski problemi sa nezavisnošću sudstva i zabeleženi su primeri nazadovanja, a u nekim članicama plate i sistem nagrađivanja sudija i tužilaca otežavaju nalaženje kvalifikovanih kadrova.

U izveštaju se ukazuje i da u članicama EU i u privredi i dalje veliki razlog za zabrinutost predstavlja korupcija. Građani su u velikoj meri podozrivi prema merama koje njihova država preduzima protiv korupcije, pa tako 65 odsto misli da se ne čini dovoljno protiv korupcije na visokom nivou, a samo 30 odsto smatra da se njihova vlada efikasno bori protiv korupcije.

Slično je i sa preduzećima, svega 51 odsto firmi u EU veruje da vlastu uspevaju da stanu na kraj fizičkim licima ili preduzećima umešanim u koruptivnu praksu. Tri četvrtine prreduzeća zamera i prebliske veze između politike i privrede (79 odsto) a 74 odsto veruje da pogodovanje i korupcije narušavaju tržišno takmičenje.

U proseku, 68 odsto građana EU i 64 odsto preduzeća smatra da je korucija raširena u njihovim državama.

Dodaje se da su države članice od prošle godine poboljšale institucionalne okvire za borbu protiv korupcije, uglavnom povećanjem resursa za tu borbu.

Potrebni su, međutim, i preventivni okviri na primer u slučajevima lobiranja, sukoba interesa i imovinskih kartica, piše u izveštaju.

U oblasti medijskih sloboda i medijskog pluralizma, mnoge su države u posmatarnom periodu preduzele konkretne korake kako bi novinarima garantovale veću sigurnost i bolje radno okruženje.

To je učinjeno i u kontekstu novog Evropskog zakona o medijskim slobodama, i preporukama i direktivama Komisije protiv SLAPP tužbi, odnosno tužbi čiji je cilj da se isključi učešće javnosti, i preporuci o bezbednosti novinara.

U pojedinim članicama i dalje postoji zabrinutost u pogledu nezavisnosti javnih medijskih kuća, transparentnosti vlasništva u medijima, pristupa informacijama od javnog znašaja i pravedne raspodele državnog oglašavanja.

U izveštaju se, u delu o institucionalnoj podeli i ravnoteži vlasti, navodi da su zemlje članice unapredile kvalitet svojih zakonodavnih procesa, a pojedine su podigle i status i povećale izdvajanja za svoja nacionalna tela za zaštitu ljudskih prava i institucija kao što su ombudsman i druge nezavisne službe.

Veći broj članica nastavio je i da sprovodi inicijative za jačanje civilnog sektora.

U većem broju članica i dalje postoje izazovi, kako što je preterano korišćenje ubrzanih postupaka u zakonodavstvu, kvalitet izrade zakona i konsultacije sa zainteresovanim stranama.

Kako bi se to prevazišlo, Komisija u izveštaju daje predloge koji se odnose na fujnkcionisanje zakonodavnog procesa, formiranje i funkcionisanje nezavisnih tela i povoljnih okvira za funkcionisanje civilnog društva.