Građani Hrvatske u nedelju biraju novog predsednika

Prema predizbornim anketama, novi predsednik neće biti izabran u prvom krugu, jer ni jedan od kandidata ne može da osvoji 50 odsto plus jedan glas izašlih na birališta.

Glavna borba za ulazak u drugi krug, 5. januara, vodiće se između čak troje kandidata: aktuelne predsednice, kandidatkinje Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), Kolinde Grabar-Kitarović, kandidata Socijaldemokratske partije (SDP), bivšeg premijera Zorana Milanovića i kandidata desnice, popularnog pevača Miroslava Škore.
Poslednja anketa koju je u četvrtak objavila Hrvatska radio-televizija, pokazuje da je u maloj prednosti Grabar-Kitarović (28,3 odsto) u odnosu na Milanovića (26,6 odsto), dok je Škoro treći s 20,7 odsto glasova.

Zbog čak tri kandidata koja mogu da uđu u drugi krug, ovi izbori smatraju se najneizvesnijim dosad. Traje borba za svaki glas, a poslednjeg dana kampanje, uoči izborne tišine koja počinje u ponoć, aktuelna predsednica održaće završni skup u Vukovaru, kandidat levog centra obratiće se javnosti iz sedišta SDP u Zagrebu, dok će Škoro odgovarati na pitanja građana putem Fejsbuka.

Politički analitičari nisu skloni procenama ko bi mogao da pobedi na ovim izborima, jer ističu da čak tri kandidata imaju pođednake šanse. Oni, međutim, navode da je u fokusu borba među kandidatima desnice za glasove birača HDZ i to između zvanične kandidatkinje te stranke, Grabar-Kitarović i bivšeg HDZ-ovca, popularnog pevača Miroslava Škore, iza kojeg stoje stranke desnice, koje su na prošlim izborima bile uz aktuelnu predsednicu.

Ona je tada, u tesnoj borbi, u drugom krugu pobedila tadašnjeg predsednika, kandidata levog centra Ivu Josipovića.

„Radi se ustvari o izborima za predsednika vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), a ne predsednika države, koji ionako nema značajne ingerencije. Ti izbori su simbolički važni kao uvod u izbore u HDZ i parlamentarne izbore sledeće godine“, izjavio je politički analitičar Žarko Puhovski za agenciju Beta.

On ocenjuje da mu se čini da nešto veće šanse za ulazak u drugi krug imaju kandidat levog centra, Zoran Milanović i jedan od kandidata desnice, odnosno Grabar-Kitarović ili Škoro.

Pojedini analitičari, poput Ivana Relkovića, smatraju, međutim, da bi Milanović mogao da ostane bez drugog kruga zbog rata na desnici u kome se događa dvostruka homogenizacija desnog biračkog tela i potencijalna pasivizacija levih birača.

Uz troje vodećih kandidata, na izborima učestvuje još osmoro kandidata, od kojih ankete samo jednom predviđaju značajni broj glasova – evroparlamentarcu i bivšem sudiji Trgovačkog suda u Zagrebu Mislavu Kolakušiću.

Pravo glasa na nedeljnim izborima ima oko 3,9 miliona birača i oni će među 11 kandidata birati novog predsednika čiji mandat traje pet godina. S prebivalištem u Hrvatskoj je oko 3,7 miliona birača, a u inostranstvu oko 177.000, najviše u susednoj BiH, njih 93.000.

U Srbiji je nešto manje od 30.000 birača, a u Nemačkoj oko 29.000.

Birališta će biti otvorena u nedelju od 7 do 19 časova. Po zatvaranju birališta očekuju se i prve izlazne ankete, a Državna izborna komisija svoje privremene nepotpune rezultate počeće da objavljuje od 20 časova i oni će biti ažurirani svakih deset minuta.

Poslednji predsednički izbori održani su 28. decembra 2014, odnosno drugi krug 11. januara 2015.

Aktuelna predsednica Kolinda Grabar-Kitarović zvanično je stupila na funkciju 19. februara 2015. Ona je tada kao kandidatkinja HDZ na izborima pobedila kandidata koalicije levog centra, dotadašnjeg predsednika Ivu Josipovića, kojem su ankete predviđale pobedu.