Građani Venecuele biraju parlament, izvesna pobeda Madura

Maduro, kome su i dalje lojalni vojska, sudovi, tužilaštva i druge institucije, želi da ispuni parlament članovima njegove Ujedinjene socijalističke partije Venecuele.

Kritičari navode da je on takav ishod osigurao gušenjem poslednjih ostataka demokratije u Venecueli.

Izbore bojkotuje opoziciona koalicija predvodjena dosadašnjim predsednikom parlamenta Huanom Gvaidom, koji se u januaru 2019. proglasio za privremenog šefa države i dobio podršku SAD i brojnih evropskih država.

EU, SAD i još nekoliko država već su današnje izbore ocenili kao nameštene.

Uprkos političkoj krizi u zemlji, glasanje danas protiče bez vidljivih problema u Karakasu, gde su na biračkim mestima uz članove odbora prisutni i naoružani vojnici.

Maduro je u kampanji obećavao da će konačno ućutkati desnu opoziciju, koju optužuje da podstiče nasilne proteste i da traži uvodjenje američkih sankcija Venecueli.

„Postoje oni koji smišljaju prevrate, oni koji traže vojnu intervenciju. Mi kažemo: Glasovi da, rat ne, meci ne“, rekao je Maduro sinoć.

Izbori se održavaju u vreme neizvesnosti zbog promene administracije u Vašingtonu.

Kao i odlazeći američki predsednik Donald Tramp, i novoizabrani Džozef Bajden naziva Madura diktatorom, ali je još nejasno kakav pristup će novi šef Bele kuće imati prema krizi u Venecueli.

Opozicioni pokret koji predvodi Gvaido održaće u nekoliko dana nakon izbora referendum na kojem će pitati gradjane da li žele okončanje vladavine Madura i nove predsedničke izbore.

Nije poznato da li će Madurovi parlamentarni izbori ili Gvaidov referendum privući veliki broj ljudi na izjašnjavanje, pošto ankete pokazuju da niti jedan od njih dvojice ne uživa popularnost medju gradjanima.

U zemlji je sve dublja i ekonomska i politička kriza, uprkos činjenici da Venecuela ima najveće rezerve nafte na svetu.

Više od pet miliona ljudi pobeglo je iz Venecuele u prtehodnih nekoliko godina, što predstavlja najveći odliv stanovništva iz jedne zemlje posle ratom razorene Sirije.

Međunarodni monetarni fond predvidja pad ovogodišnjeg bruto domaćeg proizvoda Venecuele od 25 odsto, dok hiperinflacija uništava vrednost njene valute, bolivara, koji sada vredi manje od milionitog dela dolara.

Maduro (58), koga je za naslednika odabrao pokojni popularni lider Venecuele Ugo Čaves, osvojio je drugi mandat 2018. godine, ali njegovi politički protivnici, kao i više država, odbijaju da mu priznaju legitimitet, navodeći da su ti predsednički izbori bili namešteni i da najpopularniji opozicionari nisu mogli da se kandiduju.

Gvaido (37) je prošle godine obećao da će zbaciti s vlasti Madura, a kao osnov da se proglasi za privremenog predsednika države koristio je činjenicu da je legalno izabrani predsednik parlamenta. Međutim, njemu mandat predsednika parlamenta ističe početkom januara.