Gradonačelnik Istanbula ne dolazi na prvo klanjanje

Imamoglu je, kao prenose turski mediji, izjavio da nema problem sa novim identitetom „Aja Sofije kao džamije, što je ona u njegovim mislima i svesti od 1453. godine“, ali je zabrinut da bi odluka predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana o promeni statusa ovog carigradskog dragulja mogla da ugrozi bezbednost džamija u ostatku sveta.

– Ako ova promena u Aja Sofiji doprinese materijalnom i moralnom bogatstvu zemlje, stvori mogućnosti zapošljavanja za milione nezaposlenih, univerzitetskih studenata i milione mladih, ukoliko moja zemlja stekne poštovanje međunarodnog javnog mnjenja, tada ću čvrsto podržavati i tu odluku – izjavio je Imamoglu, lider opozicione Republikanske narodne partije.

Osporavajući korist od ovog Erdoganovog poteza, Imamoglu je podetio da je i sam predsednik Turske pre godinu dana upozoravao da bi „pretvaranje Aja Sofije u džamiju moglo da isprovocira napade na džamije širom sveta“.

Zvanična Atina ne krije da od EU traži ekonomske sankcije protiv Turske iz više razloga: eksploatacije gasa i nafte na grčkim ostrvima, imigracione tokove i odluke da Svetu Sofiju ponovo pretvori u džamiju.

Šef grčke diplomatije Nikos Dendijas je saopštio da su grčke vlasti donele odluku o stvaranju radne grupe koja će u narednih desetak dana predložiti akcioni plan u vezi sa Svetom Sofijom koji bi trebalo da se spovede u bliskoj budućnosti.

– Pretvaranje Svete Sofije u džamiju ne predstavlja grčko-turski spor, iako je za nas Grke ovaj spomenik od posebne važnosti i vrednosti. Zato smo odlučili da pokrenemo to pitanje kroz međunarodne inicijative koje ćemo kao evropski državljani i kao građani međunarodne zajednice preduzeti u razgovoru sa svim međunarodnim organizacijama, pre svega Uneskom. Naš cilj je da zaštitimo ovaj spomenik koji ima univerzalnu vrednost i koji je kao takav upisan na Uneskovu listu sveske kulturne baštine – rekao je Dendijas.

Poglavar Grčke pravoslavne crkve arhiepiskop Jeronim saopštio je da je 24. jul „dan žalosti i bola za celo pravoslavlje, hrišćanstvo i svu grčku zajednicu“ i najavio da će zbog toga u Sabornoj crkvi u Atini sutra služiti Akatist Presvetoj Bogorodici za pomoć i jačanje grčke nacije“.

On je izjavio da „duboko žali što je većina moćnika ovog sveta prećutala drugo pretvaranje Svete Sofije u džamiju zbog svojih geopolitičkih interesa i geostrateških obračuna, tolerišući protivno svim međunarodnim zakonima, nečasni čin skrnavljenja, ne samo svetog duhovnog centra pravoslavlja, celokupnog hrišćanstva i simbola Vera, nego i univerzalnog spomenika kulture“.

Najave služenja posebnih molitvi u petak stižu iz svih delova GPC i Carigradske patrijaršije u dijaspori, što neki mitropoliti nazivaju i „mirnom revolucijom protiv Erdoganove odluke“.

Svetski savet crkava, čiji su zvaničnici u pismu Erdoganu upozorili zvaničnu Ankaru da je „dovela u pitanje sekularni identitet moderne turske države“, uz nadu da odluka o drugom pretvaranju Svete Sofije u džamiju „neće biti razlog za nove sukobe i konflikte“, saopštila je juče da su njen stav podržali i neki muslimanski lideri.

Kako se navodi u saopštenju, reč je o sudiji Mohamadu Abdel Salamu, generalnom sekretaru Višeg komiteta ljudskog bratstva, specijalnom savetniku Muslimanskog saveta staraca, kao i Hafidu Uardiriju, direktoru Muslimanske fondacije u Ženevi, osnivaču i zvaničniku Međureligijske platforme Ženeve i Ženevskog duhovnog apela.

Izvršni odbor SSC potvrdio je stav iz pisma Erdoganu o „negativnom uticaju promene statusa Svete Sofije na međureligijske odnose“ i apelovao da se ova odluka poništi.

Molitve u SPC

– U hramovima Srpske pravoslavne crkve svakodnevno se služe molitve za Svetu Sofiju, rečeno je Danasu u vrhu SPC. Isti izvori navode da još nije doneta odluka da li će i u SPC u petak biti proglašen dan žalosti u vreme prvog zvaničnog klanjanja u Svetoj Sofiji i služeni Akatisti Presvetoj Bogorodici. U vrhu SPC smatraju da je za tako nešto potrebna i šira pravoslavna inicijativa.

Nemačka i Turska

Prema ocenama nemačkih medija, odnos EU i Turske ključna je tema nemačkog predsedavanja Unijom. Pozivajući se na nedavnu izjavu kancelarke Angele Merkel u Bundestagu, nemački analitičari juče su naveli da „politika EU prema Turskoj mora da obuhvati spektar tema – od Sirije do pitanja Libije, od izbegličkog problema do ljudskih prava“. Oni podsećaju da je Merkel kao posebnu „teškoću“ za postizanje trajnog dogovora EU i Turske navela tursku eksploataciju nafte i gasa uz obalu Kipra, ali i uz obalu grčkog ostrva Krita.