Foto: EPA-EFE/JIM LO SCALZOOdakle ja dolazim, „ekonomija“ nisu samo linije na grafikonu ili brojevi na ekranu. Radi se o tome koliko novca ljudi imaju u džepovima i koliko im koštaju namirnice, piše Džodžo Burdžes aktuelni gradonačelnik Vašingtona, Pensilvanija i prvi Afroamerikanac na tu poziciju, u tekstu za Gardijan.
Radi se o tome koliko prodavnica je zatvoreno u glavnoj ulici i da li mogu priuštiti sebi da plate kiriju.
U Pensilvaniji, kada glasači sledeće nedelje odu na birališta, ekonomija će im biti vrlo važna.
Naša država će verovatno odlučiti ko će postati sledeći predsednik SAD, a rezultat glasanja u Pensilvaniji će takođe biti test Bajdenovih politika.
Ekonomija je jedno od najvažnijih pitanja za glasače u našoj državi. Mnogi od njih će se pitati: da li sam sada u boljoj finansijskoj situaciji nego pre četiri godine?
Dolazim iz porodice čeličara u blizini Pitsburga.
Moj otac je bio čeličar u gradu, a i moj sin je čeličar.
Takođe sam predstavnik sindikata United Steelworkers, jednog od najvećih sindikata u našoj zemlji.
Kao što možete zamisliti, najvažnije pitanje u gradu trenutno je čelični sporazum.
Japanski proizvođač čelika Nippon pokušava da kupi US Steel već godinu dana, i iako je kompanija obećala da će poštovati sporazum sa našim sindikatom, imamo mnogo razloga da budemo sumnjičavi.
Ne samo da je čelik sastavni deo naše nacionalne bezbednosti, što postavlja pitanja o stranim preuzimanjima, već ništa ne sprečava kompaniju da ukine sindikalne poslove nekoliko godina kasnije.
Izvršni direktor US Steel-a će otići sa 70 miliona dolara ako se posao sklopi. To je isti obrazac koji se ponavlja iznova i iznova: novac ostaje na vrhu, dok su ljudi na dnu zaboravljeni.
Drago mi je što se Kamala Haris obavezala da će blokirati prodaju. I drago mi je da je Bajdenova administracija dovela u pitanje vrednost ovakvih preuzimanja.
Pogledajte Zakon o čipovima ili Zakon o smanjenju inflacije: oba su se odnosila na podsticanje investicija u našu ekonomiju i izgradnju proizvodnih kapaciteta u SAD.
Predugo je globalizacija značila trku ka dnu, gde firme outsourcuju radnu snagu i premeštaju proizvodnju u mesta gde je najjeftinije.
Većina zaposlenih je radila više, a dobijala manje: od 1973. do 2013. godine, satnica tipičnog radnika porasla je samo devet odsto, dok je produktivnost porasla za 74 odsto. Nije ni čudo što su mnogi ljudi iscrpljeni i bore se da opstanu.
Donald Trump kaže da razume, ali ne razume. Priča o inflaciji koja uništava našu zemlju pod Bajdenom, ali nikada ne spominje da su rekordni korporativni profiti jedan od uzroka inflacije.
Priča o stambenoj krizi, ali onda krivi nedostatak pristupačnog stanovanja na imigrante. On je majstor u pronalaženju jednostavnih odgovora na složene probleme, ali nema pravih rešenja.
Mislim da su većina ljudi pametnija nego što Tramp misli. Većina ima osećaj da razlog zašto je svakodnevni život postao toliko skup nije samo rat u Ukrajini ili problemi u lancu snabdevanja.
To je zato što su korporacije postale pohlepne i počele da koriste inflaciju kao izgovor za povećanje cena.
Ako mogu da ti prodam čašu vode za 10 dolara, zašto bih smanjio cenu na sedam dolara? Pensilvanijski senator demokrata Bob Kejsi jasno se zalaže za „greedflation“ (inflaciju pohlepe).
Čini se da poruka dopire do ljudi, ali znam da će mnogi čeličari ipak glasati za Trampa, iako su skoro svi sindikati podržali Haris.
Gde ja živim je teritorija rđavog pojasa. To je mesto koje je nekada cvetalo na uglju, čeliku i automobilima. To je mesto koje se borilo da se ponovo osmisli nakon pada proizvodne industrije i gubitka mnogo poslova.
Od pandemije patimo. Živim u Vašingtonu, gradu južno od Pitsburga, gde sam i lokalni gradonačelnik.
Video sam kako je prelazak na rad od kuće oštetio neka od naših malih preduzeća i kako su naši zdravstveni radnici patili u vreme kovid-19.
Ali takođe mogu da vidim pozitivne strane koje je „Bajdenomiks“ doneo našoj zajednici, i nadam se da će ovo preći. Jedna od najvećih primedbi koje sada čujem od stanovnika je: „Zašto se toliko gradi? Ne možemo preći put!“
Zahvaljujući ogromnom povećanju federalne potrošnje, sa Zakonom o smanjenju inflacije kojim se izdvajaju milijarde dolara za podršku infrastrukturnim projektima, ima mnogo više dizalica nego što je bilo.
Uvek kažem, to je infrastrukturni novac koji radi za nas. Kada se u Pitsburgu srušio most Fern Hollow, obnovljen je u rekordnom roku.
Pensilvanija je posebno u dobroj poziciji da ima koristi od federalnih investicija jer je drugi najveći proizvođač energije u SAD posle Teksasa, i potrebna nam je ta potrošnja na klimu ako želimo da pređemo na ekonomiju čiste energije.
Samo se nadam da se i drugi birači osećaju isto, zaključuje Burdžes.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
