Grasa Mašel, zamenica predsednika mreže The Elders i udovica Nelsona Mandele o „moralnom neuspehu u Gazi“: Izraelska blokada humanitarnih zaliha, hrane i čiste vode učinila je život noćnom morom

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija konačno je usvojio rezoluciju kojom se poziva na hitan prekid vatre i momentalno oslobađanje talaca koje drži Hamas. Sada sve države članice UN – posebno politički i vojni saveznici Izraela – moraju učiniti sve što je u njihovoj moći da osiguraju da se rezolucija u potpunosti primeni što je pre moguće.

Za stanovnike Gaze koji prežive izraelske vojne napade, čeka ih smrtonosna kombinacija raseljavanja, gladi i bolesti. Izraelska blokada humanitarnih zaliha, hrane i čiste vode učinila je život u enklavi noćnom morom.

Agencije za pomoć prijavljuju da bebe umiru od dehidracije i neuhranjenosti i bolesti koje pustoše čitave zajednice. Pošto niko u Gazi nije siguran od masakra, stigli smo na prag uništenja stanovništva.

Trauma sada odjekuje po celom regionu. Gazane progone posttraumatski stresni poremećaj i tuga, a više od milion dece je preko potrebna psihosocijalna podrška.

Najnovija razaranja povećavaju patnju koju je nanela izraelska 18-godišnja blokada Gaze. A na Zapadnoj obali Palestinci se suočavaju sa višestrukim pretnjama, od neograničenog nasilja naseljenika i prisilnog raseljavanja do stalne pretnje proizvoljnim pritvaranjem.

Istovremeno, više od 100 Izraelaca i dalje su taoci Hamasa, što je u suprotnosti sa međunarodnim humanitarnim pravom.

Još gore može doći ako Izrael prkosi upozorenjima svojih najbližih saveznika i nastavi sa svojim planovima za napad na Rafu, koja je trenutno domaćin 1,5 miliona ljudi, uključujući preko 600.000 dece.

Mnogi od onih koji traže utočište u ovom pograničnom gradu već su pretrpeli traumu višestrukih raseljavanja u poslednjih pola godine. Ne sme se dozvoliti da se dogodi potpuni izraelski vojni upad.

Pišem ove reči kao neko ko je gledao u oči mladih Palestinaca dok je pripremao izveštaj UN iz 1996. „Uticaj oružanog sukoba na decu“. U razgovoru sa decom u izbegličkim kampovima, obećali smo da će njihove patnje prestati.

Ne samo da nismo uspeli da ispunimo to obećanje već smo ostavili još neprijateljskiji svet za decu Palestince. Nosim ovaj proganjajući neuspeh sa sobom.

Takođe pišem ove reči kao član The Eldersa, grupe nezavisnih globalnih lidera koju sam osnovala sa svojim pokojnim suprugom Nelsonom Mandelom, a kojom su u ranim godinama predsedavali nadbiskup Dezmond Tutu i ​​bivši generalni sekretar UN-a Kofi Anan.

Madiba (Mandela) nam je dao mandat da radimo za mir, pravdu i ljudska prava širom sveta, i uvek je smatrao da je oslobođenje Palestine ključno za postizanje pravednog i slobodnog sveta za sve.

Kako bilo ko od nas može verodostojno govoriti o univerzalnim ljudskim pravima i međunarodnoj vladavini prava kada dozvoljavamo da brutalnost i okupacija traju decenijama?

Usred takvog očaja i nedostatka moralne hrabrosti onih koji imaju moć da zaustave trenutni pokolj u Gazi, ponosna sam na izuzetno vođstvo koje je Južna Afrika pokazala podnošenjem tužbe protiv Izraela zbog kršenja Konvencije o genocidu pred Međunarodnim sudom pravde.

Preliminarna odluka MSP od 26. januara i dodatne mere naložene 28. marta eksplicitno osuđuju zverstva koja se dešavaju u Gazi i nedvosmisleno su u vezi sa koracima koje Izrael mora da preduzme da zaštiti nevine Palestince, uključujući neometano pružanje humanitarne pomoći u velikim razmerama.

Izrael i zemlje koje mu pružaju vojnu i finansijsku pomoć moraju da poslušaju nalaze suda i da se pridržavaju svojih obaveza prema međunarodnom pravu. Ali mi nismo bespomoćni pred ovom monumentalnom patnjom.

Kao članovi jedne ljudske porodice, imamo etičku dužnost da govorimo protiv ovih nepravdi u našim krugovima uticaja. Možemo imati moć kroz sopstveni individualni i društveni aktivizam. Svojim glasovima i protestima možemo – i moramo – zahtevati odgovornost od naših političkih lidera.

Evo šta moramo zahtevati:

Prvo, hitno je potrebno otvoriti dodatne humanitarne kopnene puteve kako bi se zadovoljila ogromna potreba za pomoći za spasavanje ljudskih života. Sigurnost isporuke pomoći mora biti garantovana u svakom trenutku.

Pomoć iz vazduha i nedavno predloženi pomorski koridor su nedovoljni i ne smeju se dozvoliti da Izrael oslobode sopstvene odgovornosti prema civilima u Gazi.

Drugo, svetski lideri moraju da iskoriste vojnu i finansijsku polugu kako bi primorali Izrael da prekine kršenje međunarodnog prava i da se pridržava naredbe MSP-a.

Sve zemlje koje pružaju vojnu pomoć Izraelu treba da odmah stave ove pošiljke na pregled i postave nove uslove za buduće pružanje. Oni koji i dalje isporučuju oružje omogućavaju pokolj i mogu biti saučesnici u ratnim zločinima.

Treće, donosioci odluka moraju pružiti punu finansijsku i političku podršku Agenciji UN za pomoć palestinskim izbeglicama. Mnogi donatori su požurili da obustave finansiranje organizacije, čekajući ishod istrage o navodima Izraela da je neko od osoblja UNRWA učestvovao u napadu 7. oktobra.

Ovaj preuranjen, nesrazmeran odgovor sada neodgovorno ugrožava prava i dobrobit miliona palestinskih izbeglica. Izraelska vlada nije krila da želi da razbije UNRWA jednom zauvek. Hoćemo li dozvoliti da to postane još jedna žrtva rata?

Situacija zahteva usklađenu akciju široke koalicije zemalja posvećenih pravednom i trajnom miru koji omogućava Izraelcima i Palestincima da koegzistiraju u uslovima međusobnog poštovanja, samoopredeljenja, dostojanstva i bezbednosti.

Život i bezbednost Palestinaca i Izraela su jednake vrednosti. Ako ova fundamentalna istina ne pobedi političke lidere i obične građane, nastavićemo da napuštamo generacije nevine dece.

Autorka je zamenica predsednika nezavisne mreže globalnih lidera The Elders. Osnivač je fonda Grasa Mašel. Udovica je legendarnog južnoafričkog državnika Nelsona Mandele

Copyright: Project Syndicate, 2024.

www.project-syndicate.org

Danas ima eksluzivno pravo objavljivanja u Srbiji