Grci sutra izlaze na birališta: Rekordan broj neodlučnih birača, vladajuća stranka nastupa pod sloganom Bajdenove administracije

Stranka Nova demokratija premijera Kirijakosa Micotakisa održava bezbednu prednost u odnosu na svog glavnog rivala, levičarsku Sirizu, prema poslednjim anketama, uprkos tome što je njegovo premijersko mesto opterećeno špijunskim skandalom, rastućom inflacijom i sve većom zabrinutošću oko vladavine prava.

Njegova vlada se takođe suočila sa pritiskom zbog postupanja u vezi sa teškom železničkom nesrećom ranije ove godine, što bi moglo presuditi na sutrašnjim izborima.

Ipak, čini se da lider Sirize Aleksis Cipras još nosi teret burnih prvih meseci svog vodstva 2015. na vrhuncu finansijske krize, koja je dovela do trećeg međunarodnog programa pomoći Grčkoj.

Malo je verovatno da će Nova demokratija dobiti dovoljno glasova – 45 odsto – da osvoji potpunu većinu, pošto se ovi izbori održavaju po novom proporcionalnom sistemu.

To znači da će Grci verovatno glasati još jednom do početka jula.

“Ovo možda i nisu najbitniji, ali su svakako najkompleksniji izbori koje smo ikada imali“, rekao je Angelos Seriatos, šef naučnog istraživanja u Prorata, organizaciji koja se bavi sitraživanjem javnog mnjenja. Ovo se ogleda u onome što anketari kažu da je rekordan broj neodlučnih birača koji idu na nacionalne izbore.

Ekonomija i porast cena su glavne brige koje će Grci imati na umu kada izađu na birališta u nedelju, zasenjujući zabrinutost zbog narušenog imidža zemlje zbog skandala prisluškivanja, stanja medija, optužbi za kršenje zakona EU potiskivanjem migranata , i ponovljene navodne finansijske greške konzervativnih poslanika.

“Obe strane su usredsređene na krizu troškova života i povećanje realnog rasta plata i obe strane istražuju kako najbolje da reše kolektivni neuspeh železničke nesreće“, rekla je Megan Grin, glavni globalni ekonomista u Institutu Kroll.

Glavni slogan Nove demokratije podseća na slogan Bajdenove administracije u SAD: Hajde da završimo ono što smo započeli, uključujući kontinuirani pritisak na digitalizaciju u privredi, privatizacije i oporavak vođen investicijama, objasnio je Grin.

“Iznenađujuće, Siriza nije više fokusirana na poboljšanje kolektivnih dobara kao što su zdravstvo i obrazovanje i na inkluzivni rast“, rekla je ona.

Ali Grčka se i dalje bori sa mnogim slabostima koje su decenijama opterećivale rast, uključujući ogromnu birokratiju, posebno u pravnom sistemu, i hroničnu utaju poreza.

„Grčka je dobila otprilike jednu deceniju odlaganja kada je vlada Sirize restrukturirala dug, tako da vrlo mali deo njenog duga dospeva godinama“, rekla je Grin. „Ta mogućnost je trebalo da pruži vladi vreme i prostor da sprovede neke teške reforme, ali do sada je ova prilika u velikoj meri prošuštena“.

To sugeriše da zemlja ponovo stvara „ranjivost na iznenadno zaustavljanje stranog finansiranja“, dodaje Grin.

Državni dug zemlje iznosi oko 170 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je daleko najviše u EU, uprkos padu uglavnom zahvaljujući visokoj inflaciji. Grčka i dalje nosi sumnjivu distinkciju da je jedina članica evrozone čiji je suvereni dug dobio junk rejting — iako Micotakis tvrdi da bi status investicionog ranga mogao biti postignut u roku od 100 dana nakon njegovog potencijalnog ponovnog izbora.

Štednja je ostavila duboke ožiljke na grčko društvo, a zemlja ima jednu od najviših stopa ljudi u opasnosti od siromaštva. Realni dohodak smanjen je za 7,4 odsto u 2022. zbog visoke inflacije, prema podacima OECD-a.

„Nije dovoljno da se pozabavi trenutnom krizom troškova života – vlada takođe ima odgovornost da zauzme dugoročnu perspektivu i razmotri kako da ugasi trenutne ekonomske požare, a istovremeno sprovodi reforme koje jačaju grčku ekonomiju korak napred“, smatra Grin.

Ključni trenutak u predizbornom periodu bila je železnička nesreća u februaru u kojoj je poginulo 57 ljudi, što je podstaklo pitanja nadležnosti vlade.

Železnička nesreća je „uništila arogantni narativ Nove demokratije prema kojoj se zemlja nalazi u četvrtoj industrijskoj revoluciji“, rekao je Seriatos iz Prorata. „Za deo birača koji su delili ovo mišljenje, železnička nesreća je bila razočaravajuća i dovela je do prekida veza sa strankom“.

Nova demokratija trenutno ima oko 36 odsto, Siriza 29 odsto, a socijalistička partija Pasok 10 odsto. Ako se ove brojke potvrde na glasanju u nedelju, bila bi moguća koalicija između prve i treće strane.

Međutim, odnos između Micotakisa i lidera Pasoka Nikosa Andrulakisa je posebno „otrovan“ nakon što su otkrića u skandalu prisluškivanja pokazala da je državna špijunska služba držala Andrulakisa pod prismotrom.

Micotakis takođe nije krio da bi više voleo većinsku vladu i da bi izdržao do drugog kruga glasanja, kada bude imao veće šanse zahvaljujući sistemu koji pobedničkoj stranci daje do 50 bonus mesta u druga runda.

Siriza se zalaže za vladu „progresivne koalicije“. Ipak, Cipras bi mogao da pristupi Pasoku i drugim opozicionim strankama da formiraju vladajuću koaliciju.

Najverovatniji scenario je da će Grčkoj biti potreban drugi krug izbora za formiranje vlade. Zahvaljujući izgledima za bonus mesta u drugom krugu, pobedničkoj stranci bi tada trebalo oko 38 odsto da bi dobila najmanje 151 mesto u parlamentu od ukupno 300 mesta.

Zvaničnici Nove demokratije veruju da je njihova stranka na putu da ispuni ovaj cilj u drugom krugu.

„Ako to ne uspe, ako mu nedostaje samo nekoliko mesta, Micotakis bi mogao da povede koalicione pregovore sa Pasokom“, rekao je Nik Malkucis, urednik i suosnivač veb stranice za ekonomske analize MacroPolis.

„Ovo će biti neprijatno za obe strane, posebno u svetlu skandala o prisluškivanju, ali verovatno neće biti u njihovom interesu da ne postignu dogovor jer bi to dovelo do trećih izbora, koje niko zaista ne želi.

Pasokov Andrulakis rekao je da će biti otvoren za pridruživanje koaliciji, ali kao preduslov postavlja da ni Micotakis ni Cipras ne budu premijeri, što je opcija koju su obe njihove stranke odbacile.

Podrška koju će stranke dobiti u prvom krugu u nedelju će u velikoj meri definisati koji će se scenario na kraju uslediti.