Grčka i Egipat očekuju veću ulogu Bajdena u rešavanju spora u istočnom Sredozemlju

„Imamo sve razloge da pozdravimo, zajedno sa svim našim partnerima u regionu, povratak SAD na lidersku poziciju u NATO“, rekao je grčki premijer posle današnjeg sastanka u Atini s egipatskim predsednikom Abdelom-Fatahom el-Sisijem.

Grčka i Egipat osporavaju pravo Turske na traženje i eksploataciju podmorskih rezervi nafte i gasa u spornom graničnom području u stočnom Sredozemlju.

Evropska unija i SAD kritikovale su nedavne istraživačke misije Turske u vodama u kojima Grčka ima eksklizivno pravo, ali Atina očekuje da se Bajdenova administracija više uključi u rešavanje spora.

Micotakis je rekao da veruje da će Grčka i Egipat pozdraviti i imati pozitivan stav prema odlučnijem i većem angažovanju SAD u „problematičnim regionima“ na Bliskom istoku i u istočnom Sredozemlju.

Majkl Karpenter, Bajdenov savetnik za spoljnu politiku, rekao je da će njegova administracija bliže sarađivati s Francuskom, Nemačkom i drugim evropskim državama u odnosu prema Turskoj i njenom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu.

„Mislim i nadam se da će se predsednik Erdogan preispitati kada vidi ujedinjeni front, shvati da postoji prostor za saradnju, ali i da postoje vrlo negativne posledice vođenja agresivnije politike“, rekao je Karpenter.

Egipatski predsednik El-Sisi se u Atini sastao i s predsednicom Grčke Republike, Katerinom Sakelaropulu.

Međutim, ministi spoljnih poslova Sameh Šukri i Nikos Dendijas neće se sastati kako je bilo planirano, jer je Dendijas od podneva u karantinu zbog sumnje da je zaražen korona virusom.

Grčka i Egipat su u avgustu potpisali sporazum o međusobnoj granici na Sredozemnom moru i demarkaciji zona u kojima imaju ekskluzivna ekonomska prava na eventualnu eksploataciju podmorskih rezervi, kakve su nafta i gas.

Taj sporazum je naljutio Tursku koja je optužila Grčku za otimanje resursa u istočnom Sredozemlju. Ankara je zato u sporne vode poslala istraživački brod u pratnji ratne flote i avijacije, na šta je istom merom odgovorila Grčka, te su još jednom bile na ivici rata.

Sporazum Egipta i Grčke smatra se odgovorom na osporeni sporazum o istom području koji je Turska potpisala s međunarodno priznatom vladom Libije u Tripoliju.