Grčka i Zapadni Balkan: Odnose koče stari konflikti, ali postoji perspektiva

Novi autoput kroz Grčku vodi skoro do albanske granice. Tu se završava i čeka na spajanje u susednoj zemlji. Na albanskoj strani gradnja napreduje sporo, bez obzira na to što upravo nedostatak infrastrukture koči privredni razvoj.

I to je samo jedan od simboličnih primera koji opisuje situaciju. Naime, Grčka je važan trgovinski partner, ne samo za Albaniju, već i za Severnu Makedoniju. Uprkos tome, tek od pre nekoliko meseci uspostavljena je avio-linija između Atine i Skoplja. Proboj je predstavljao Prespanski sporazum kojim je okončan dugogodišnji spor oko imena ove bivše jugoslovenske republike. Ali taj istorijski sporazum, za Zapadni Balkan i Grčku ostaje jedinstven slučaj.

Ojačati regionalne mreže

Problemi tog regiona su fenomen poslednjih sto godina. Od antičkih vremena, do raspada Osmanlijskog carstva, region je predstavljao živu mrežu kulturnih i trgovinskih veza, a grad Solun je tada važio za kosmopolitsko čvorište.

Aktuelni gradonačelnik, Janis Butaris, želi upravo na tome da radi. Zbog njegovog angažmana uspostavljena je direkta avionska linija Solun-Istanbul. U vreme dok se Aleksis Cipras još vajkao oko toga kako da Severnu Makedoniju otvoreno uključi u svoju prijateljski nastrojenu politiku prema balkanskim zemljama, Zoran Zaev je, na primer, Novu godinu proslavio u Solunu, kao privatni gost tamošnjeg gradonačelnika.

Mnoge opštine u tom regionu u međuvremenu ignorišu stavove svojih nacionalnih vlada i uzimaju stvari u svoje ruke. Recimo Špend Ahmeti, gradonačelnik Prištine.

„Gradovi u regionu mnogo bolje sarađuju nego vlade“, izjavio je Ahmeti proteklog vikenda na prvom Solunskom regionalnom forumu.

To je inicijativa kojom se pokušava da se izgradi regionalna saradnja između Grčke i balkanskih zemalja.

„Gradovi su direktno suočeni sa problemima ljudi. Mi se brinemo o osnovnim potrebama ljudi.“

Priština i Solun udaljeni su tri sata vožnje automobilom.

„Kad šetam Solunom, mnogi ljudi sa Kosova me prepoznaju. Jer, mnogi sa Kosova dolaze ovde u šoping“, priča Ahmeti.

Isto važi i za Severnu Makedoniju. Solun je mnogo bliže Skoplju nego Atina.

Pa ipak, izazovi u regionu su brojni: izgradnja infrastrukture, pojednostavljenje viznog režima, saradnja na temama poput zaštite životne sredine ili pitanje odlaganja smeća, kao i zajedničko prevladavanje prošlosti. Dobitak je sigurno na dohvat ruke, ali su inicijative kojima bi se aktivirali potencijali suviše spore.

Ovaj region je deo Evrope

Godine 2003. je u Porto Karasu, oko 100 kilometara južno od Soluna, održan i jedan evropski samit. U to vreme, Grčka je predsedavala Savetu EU. Zemljama-učesnicama samita sa Zapadnog Balkana tada je predstavljena perspektiva pristupanja Evropskoj uniji, ako budu uspele da se reformišu po evropskom modelu. Zaključak samita nazvan je „Solunska agenda“.

Otada je prošlo 16 godina. Neophodne reforme su u velikoj meri zanemarene, a i sama Grčka je u krizi morala da nauči, da članstvo u EU ne znači automatski i kraj svih problema.

Nekadašnji grčki premijer Jorgos Papandreu, 2003. bio je ministar spoljnih poslova. „Evropska unija je tada po prvi put, pod grčkim predsedavanjem, saopštila da je taj region deo Evrope“, rekao je Papandreu u intervjuu za DW. Grčka bi, kao iskusna članica EU, mogla da u regionu preuzme vodeću ulogu. „Mi bismo morali sada da uzmemo proces u svoje ruke, da verujemo u sebe i u to da možemo zajedno da krenemo napred.“

Papandreu se nada novom početku, intenzivnoj saradnji i otvorenom odnosu jednih s drugima.

Privredni rast uz pomoć Grčke

Stvarnost je, međutim, komplikovana. U tom regionu dominiraju konflikti, kao što se vidi na primeru spora između Srbije i Kosova. Hristos Nikas, profesor ekonomije sa zabrinutošću gleda na susede. „Privredne mogućnosti balkanskih zemalja su razočaravajuće. Stanje u tim zemljama mnogo je gore nego u članicama EU poput Mađarske ili Češke. Osnovni razlog za to jeste što su, nakon raspada Jugoslavije, one prestale da trguju jedna s drugom. Pokušale su da se etabliraju na tržištima na kojima nisu imale nikakve šanse.“

Istovremeno, prema rečima profesora Nikasa, institucije koje su za to odgovorne nisu pouzdane. I to je jedan od razloga zbog kojih su dijalog i razmena između pojedinih zemalja važan, prvi korak. Region bi mogao da uči iz grčkih grešaka kada je reč o privredi, kaže Nikas. Pritom Grčka ne bi mogla samo na taj način da bude korisna: „Mi možemo da pomognemo da se problemi ovde riješe i da uz to podržimo te zemlje da se integrišu u Evropsku uniju.“

Sve je dobro, ako je privredi dobro?

Veza sa Zapadom ostaje veliki cilj za zapadnobalkanske zemlje. Nedavno sprovedeni Prespanski sporazum oživeo je pitanje mogućeg članstva u EU. Rešenjem spora oko imena između Atine i Skoplja nije otvoren samo put bivše jugoslovenske republike u NATO, već i moguće pristupanje EU.

Evropska unija, međutim, zateže sa proširanjem. Balkanske zemlje ne prati dobar glas kada je reč o njihovoj privrednoj, ali i političkoj situaciji – ni u Berlinu, ni u Briselu. Uz to, zemlje Zapadnog Balkana se i potcenjuju, kaže Dušan Reljić rukovodilac briselskog biroa nemačke fondacije Nauka i politika.

„Poslovi sa Zapadnim Balkanom za privredu ne bi bili gubici. Evropska unija je u poslednjih deset godina ostvarila trgovinski profit u visini 100 milijardi evra“, naglašava Reljić.

Sastanak u Solunu održan proteklog vikenda mogao bi da bude pokretač nove saradnje u regionu. Sigurno je jedno: od ekonomskog rasta na Zapadnom Balkanu, zapadna Evropa može imati samo koristi.