Grčka planira da daje imena toplotnim talasima na isti način kao olujama

Smatra se da bi ovakva preventivna mera pomogla zvaničnicima i pogođenom stanovništvu da budu spremniji na ono što stručnjaci opisuju kao “tihe ubice”.

Grčka je od juna doživela dva perioda ekstremnih vrućina, oba neuobičajeno dugotrajna i intenzivna, pri čemu je drugi talas trajao gotovo tri nedelje.

Zbog novog porasta temperatura prošle nedelje Atina je još jednom bila žrtva prigradskih požara, sa razornom vatrom koja je zahvatila severozapad glavnog grada.

Doktor Kostas Laguvardos, istraživački direktor u Nacionalnoj opservatoriji Atine, rekao je za Obzerver da je jasno da su esktremne vrućine potcenjene.

“Ovo izuzetno vrelo leto dalo nam je nagoveštaj kakva će biti klima za 20 ili 30 godina kada postoji velika verovatnoća da ćemo imati veoma duge periode vrlo visokih temperatura. Sada to deluje kao ekstremna situacija ali moglo bi da postane uobičajeno”, kaže Laguvardos.

Prema njegovim rečima, od ključnog je značaja da i državne vlasti i građani budu svesni opasnosti.

“Verujemo da će ljudi biti spremniji da se suoče sa predstojećim vremenskim događajima kada oni budu imali ime”, kaže on.

Kako je objasnio Laguvardos, tako će svi postati svesniji mogućih problema koje bi to moglo da izazove u njihovim životima i štete koje bi moglo da nanese njihovoj imovini.

“Toplotni talasi uzrokuju mnogo smrti. Oni nisu bučni i ostaju na neki način nevidljivi poput tihih ubica”, kaže naučnik.

Grčka daleko od toga da je jedina zemlja koja je pretrpela esktremne vrućine i požare tokom proteklih meseci.

Živa se popela na 48,8 stepeni Celzijusa u Sirakuzi na Siciliji 11. avgusta, što je najviša temperatura zabeležena u Evropi, a toplotni talas se proširio duž Mediterana.

Ali, Atina se smatra najtoplijim glavnim gradom u kontinentalnom delu Evrope. Trećeg avgusta je zabeležena najviša ikad temperatura u Grčkoj – 47,1 stepen.

Razorni požari su spržili velike predele tla i uništili domove brojnih ljudi koji su bili primorani da se evakuišu, najvećim delom na Eviji, drugom najvećem ostrvu u zemlji.

Primoran da objavi izvinjenje zbog oštrih kritika upućenih njegovoj administraciji povodom rukovođenja požarima, grčki premijer Kirijakos Micotakis je rekao da su nezapamćeni vremenski uslovi “pretvorili zemlju u bure baruta”.

Pre četiri godine, grčki meteorolozi su počeli da daju imena zimskim olujama i drugim vremenskim fenomenima pošto je postalo jasno da oni predstavljaju opasnost po živote ljudi i imovinu.

Laguvardos, šef meteorologa u Opservatoriji, kaže da bi rangiranje toplotnih talasa bilo “složenije” zato što bi kategorizacija neizbežno zahtevala merenje distribucije temperature i gustine stanovništva.

Ali, uopšteno gledajući, mnogo je lakše predvideti intenzitet i trajanje toplotnih talasa nego oluja.

Grčki naučnici smatraju da bi toplotnim talasima trebalo davati imena ukoliko temperature budu iznad 40 stepeni više od nedelju dana, kaže Laguvardos.

Prema njegovim rečima, isti niz muških i ženskih imena poteklih iz grčke istorije i mitologije koji se koristio za oluje mogao bi da se primeni i na toplotne talase.