Grčka se otvorila Izraelu, a sada i Iranu

U Teheranu smo, i imali smo niz kontakata sa političkim i državnim rukovodiocima Irana. Zajednički smo se dogovorili da osnažimo naše bilateralne odnose i intenziviramo kako politički dijalog, tako i ekonomsko partnerstvo, usredsređujući se na oblasti trgovine, građevinarstva, proizvodnje hrane, na energetiku, investicije i kulturu – objavio je grčki premijer Aleksis Cipras tokom svoje posete Teheranu ranije ove nedelje.

Ciprasova poseta Teheranu predstavlja pokušaj Grčke da se otvori prema regionalnoj sili, velikom tržištu i mogućem snabdevaču Evropske unije energentima, rekao je za portal Nova Evropa Konstantinos Filis, direktor za istraživanja na atinskom Institutu za međunarodne odnose.

Prošlog meseca, tokom posete zamenika iranskog ministra za naftu Amira Hoseina Zamaminije Atini, grčki Helenik petroleum dogovorio je kupovinu sirove nafte od iranske nacionalne naftne kompanije (NIOC) pošto su Iranu ukinute međunarodne sankcije zbog sporazuma o nuklearnom programu.

Pre nego što su Teheranu uvedene sankcije 2011, Grčka je dnevno uvozila u proseku 122.300 barela iranske sirove nafte i bila treći evropski partner, odnosno uvoznik iranskog energenta, iza Italije i Španije, piše Nova Evropa. Prema zvaničnim podacima EU, Grčka je u prvih 10 meseci 2015. dnevno u proseku uvozila 420.000 barela sirove nafte.

„Grčka će postati energetski, ekonomski i trgovinski most između Irana i EU“, preneo je reči premijera Ciprasa iz Teherana grčki TV kanal Mega. Cipras je Iran nazvao „ključnim igračem za stabilnost i mir na Bliskom istoku“ i „značajnim ekonomskim partnerom“. Ciprasa je 8. februara u Teheranu dočekao prvi potpredsednik Irana Ešag Žahangiri, a dve strane su potpisale tri memoranduma o razumevanju – za političku saradnju, za ukidanje viznog režima i za „mapu puta bilateralne saradnje“, prenosi briselski sajt.

Kada je reč o „poslednjem razvoju događaja u Iraku i Siriji“, Cipras je ocenio da Iran može pomoći uspostavljanje stabilnosti u čitavom regionu.

Prošlog meseca su se Cipras, izraelski premijer Benjamin Netanjahu i premijer Kipra Nikos Anastasijades dogovorili da osnaže saradnju između tri države, posebno u oblasti energetike. Trojica lidera su se složila da obnove projekat prirodnog gasa EastMed, da promovišu strateške trilateralne projekte u energetici poput interkonekcije EuroAsia i da treba istražiti mogućnosti izgradnje terminala za tečni prirodni gas u Grčkoj.

Filis kaže da Izrael sigurno nije oduševljen zbog saradnje Grčke sa Iranom, pošto Islamsku Republiku označava kao glavnu pretnju njegovoj nacionalnoj bezbednosti. „Međutim, dovoljno je pragmatičan da shvati da ne može izbeći sadašnju dinamiku. Dakle, ne mislim da će to imati bilo kakve posledice na saradnju Atine sa Tel Avivom“, rekao je Filis. On istovremeno primećuje da Izrael reskira kada je o konkurentnosti reč, ukoliko dođe do daljeg odlaganja projekata izvoza izraelskog prirodnog gasa.

Avgusta 2015. italijanska kompanija ENI otkrila je nalazište gasa Zor u egipatskim vodama, jedno od najvećih na Mediteranu. Posle ukidanja sankcija Iran želi da postane vodeći izvoznik nafte i gasa.

„Pre nekoliko meseci otkriveno je polje Zor, sada je Iran ponovo na energetskoj mapi, što znači da Izraelcima nije preostalo mnogo vremena da se predomisle i donesu konačne odluke u vezi sa njihovim izvozom. Ali imajući u vidu presudu antitrust institucije, veoma je izgledno da će kompanijama povezanim sa izraelskim poljima prirodnog gasa biti potrebno više vremena da dođu u poziciju da počnu da prave dogovore“, kaže Filis.

On je aludirao na nedavnu presudu prema kojoj je ugovor američke kompanije Noble Energy i izraelske Delek grupe protivan izraelskim antimonopolskim propisima zbog čega obe kompanije moraju biti isključene iz svake buduće ponude. „Jedini ohrabrujući znak (za Izrael) je da će Iranu, čiji se kapaciteti naravno ne mogu porediti sa onim zemalja istočnog Sredozemlja, biti potrebno vreme – najmanje pet do sedam godina – i puno investicija pre nego što počne da izvozi prirodni gas u Evropu“, zaključuje Filis.