Grčka zahteva od Albanije da pritvoreni manjinski Grk postane predsednik opštine

Atina je zabrinuta da bi Beleri, dvojni državljanin, a etnički Grk koji je na izborima 14. maja izabran za predsednika opštine Himara, mesta s 5.000 stanovnika na jugu Albanije, gde živi i grčka manjina, mogao da ostane bez te pozicije zbog „trikova“ vlade premijera Edija Rame u poslednja tri meseca, piše grčki list Katimerini.

Beleri je uhapšen dva dana pre izbora, a Atina danas veruje da je Rama, iako je krajem juna uveravao grčke vlasti da će taj slučaj „biti rešen“, zapravo „blefirao“ i kupovao vreme sa ciljem da istekne period od tri meseca pritvora i da proces uđe u sledeću fazu, koja znači automatsku diskvalifikaciju Blerija za mesto predsednika opštine.

Po albanskom zakonu, predsednika opštine mora da ima adresu stanovanja u granicama svoje opštine, a Belerijeva adresa je sada zatvor u Valoni pošto je duže od tri meseca u pritvoru.

To znači da Ministarstvo unutrašnjih poslova Albanije sada može da tvrdi da Beleri ne može da položi zakletvu jer ne živi u svojoj opštini i da može automatski da bude smenjen.

Grčke vlasti tvrde da je hapšenje Belerija politički motivisano i da je on u pritvoru „na osnovu očigledno slabe i neutemeljene optužnice“ budući da je uhapšen u danu kada je njegov saradnik Pantelis Kokavesis, po tvrdnjama albanskih vlasti, pokušao da kupi podršku 14 birača za po 50 evra.

Sve tvrđi stav Grčke mogao se videti prošle nedelje na demonstracijama podrške Beleriju u centru Himare, na kojima su učestvovali i predsdnici opština Atine i Soluna, Kostas Bakojanis i Konstantinos Zervas, posle konsultacija sa kabinetom grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa i Ministarstvom spoljnih poslova.

Cilj tog poteza bio je da se Rami ukaže da bi Grčka mogla da u EU pokrene pitanje stanje demokratije u Albaniji.

Bakojanis, sestrić grčkog premijera, na skupu je rekao da „demokratija ne može biti zatvorena“, aludirajući da će Grčka zauzeti tvrđi stav prema evropskom putu Albanije i da će negativno uticati na predstojeći godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku zemalja kandidata, koji se očekuje u oktobru, piše Katimerini.

Poruku Rami uputio je i sam Beleri iz zatvora, rekavši da je čak i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan „šampion demokratije“ u poređenju s njim.

Atina, po navodima grčkog lista, shvata da nije mudro dovoditi u pitanje nezavisnost albanskog pravosudnog sistema i zato ostavlja po strani pitanje puštanja Belerija iz zatvora i traži jedino da mu bude omogućeno da položi zakletvu, što može da učini i iza rešetaka.

Rama je na meti optužbi da podržava albanske biznismene koji žele da preuzmu imovinu Grka u Himari i čije planove remeti izbor Belerija.

On je, međutim, spreman na rizik jer je Beleri izabran uz podršku stranke bivšeg premijera Albanije Saljija Beriše, Raminog najvećeg protivnika. Stručnjaci ukazuju da Rama može sebi da priušti „tešku utakmicu“ sa Atinom jer Vašington ima izrazito negativan stav prema Beriši.

Jedan od mogućih scenarija jeste da Beleri izgubi mesto gradonačelnika, sa ili bez oslobađanja, i da ga u Himari zameni neki umereni etnički Grk koji nije pod uticajem Beriše. Međutim, Atina za sada insistira na podršci Beleriju i ne pristaje da on bude zamenjen.

Spor Atine i Tirane oko Belerija doprineo je i izostanku Albanije sa večerašnjeg skupa koji Micotakis organizuje povodom 20. godišnjice usvajanja „Solunske deklaracije“, kojom je izražena podrška EU ulasku zemalja Zapadnog Balkana u taj blok.

Upitan o odsustvu albanskog premijera sa današnje neformalne večere u Atini, portparol grčke vlade Pavlos Marinakis rekao je novinarima da „veruje da svi razumeju da nije bilo moguće pozvati gospodina Ramu na tako važan skup“, prenosi agencija Asošiejted pres.

„Kada kažemo da evropski put Albanije prolazi kroz osnovno poštovanje evropskih pravila i pravila pravde, mi to zaista i mislimo“, dodao je Marinakis, ukazujući da je albanski predsednik Bajram Begaj pozvan na neformalnu večeru u Atini, ali da je odbio da dođe.

Na neformalnoj večeri će biti predstavnici svih drugih iz zapadnobalkanske šestorke: Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije, Kosova, i Bosne i Hercegovine, kao i premijeri Hrvatske, Bugarske i Rumunije, predsednica Moldavije i lideri EU: predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.