Grčki list: Cena nekretnina u Atini leti pod oblake

Posle skoro deset godina recesije i pada cena, izgleda da vlasnici nekretnina pokušavaju da u roku od samo 12 meseci povrate finansijske gubitke koje su pretrpeli tokom krize kada nisu mogli naći kupce.

Po podacima agencije za digitalnu analizu tržišta nekretnina „Spitogatos“, u centru Atine prosečna tražena cena stanova je za samo godinu dana skočila za 31 odsto, na 1.522 evra po kvadratnom metru.

U obližnjem Pireju prosečna cena je porasla za 18,2 odsto i iznosi 1.346 evra, a u južnim, priobalnim predgrađima Atine, poskupljenje je 13,3 odsto, i kvadratni metar prosečno košta 2.530 evra.

Prosečna tražena cena u celoj Grčkoj sada iznosi 1.474 evra za kvadratni metar, što je 7,2 odsto više u odnosu na leto prethodne godine.

U centru Atine, potražnju za stanovima su podstakli strani kupci, većinom vođeni investicijama, bez ograničenja budžeta, koji nekretnine uglavnom kupuju radi budućeg profita pri preprodaji, piše u članku.

Poslednji podaci Banke Grčke, za prvu polovinu ove godine, pokazuju povećanje priliva stranog kapitala na tržište nekretnina za čak 94,6 odsto. Tako bi kraja 2019. konačna cifra mogla dostići 2,5 milijardi evra.

To je, piše list, čak deset puta više nego početkom ove decenije, kada je rizik od ispadanja Grčke iz evrozone bio na vrhuncu.

U 2018. godini za kupovinu i drugo ulaganje na tržište nekretnina Grčke je stiglo ukupno 1,3 milijarde evra, a 2017. svega 500 miliona.

To povećanje je rezultat programa „zlatne vize“ za državljane zemalja van EU i „eksplozije“ kratkoročnog zakupa „stan na dan“, koji investitorima donosi brz profit.

Do danas je u Grčkoj izdato više od 4.500 „zlatnih viza“ – dozvola boravka stranim investitorima koji dolaze izvan EU, čija minimalna investicija mora da bude bar 250.000 evra. Od njih je 75 odsto kupilo nekretnine u Atini i okolini.

Sada Vlada namerava da to podstakne davanjem državljanstva Grčke onima koji minimalno ulože dva miliona evra.

Kao i s prodajom nekretnina, inflatornog pritiska ima i pri iznajmljivanju.

„Kirija“ u celoj Grkoj je prosečno porasla na 6,88 evra za kvadratni metar, što je 9,4 odsto više nego u drugom kvartalu 2018. godine, a u centru Atine rast dostiže 10,2 odsto (prosečno 9,52 evra za kvadratni metar).

Ta cena je „nedostižna za većinu Grka“, piše list i navodi da stručnjaci tvrde da će centar glavnog grada postepeno postati „turistički rezervat“, s nekretninama isključivo za ljude iz inostranstva.

Jedino područje koje je skuplje za iznajmljivanje od centra Atine je njeno južno, priobalno predgrađe, gde je prosečna cena po kvadratnom metru sada 10,5 evra, što je pet odsto više nego prošle godine.

I pri iznajmljivanju izgleda da vlasnici nekretnina pokušavaju da što pre vrate cene na nivo od pre krize tokom koje su samo od 2011. do 2015. godine širom zemlje u proseku opale za 40 odsto.

Indeks cena nekretnina agencije „Spitogatos“, na osnovu kojeg je „Katimerini“ napisao članak, sastavlja se iz mrežne baze podataka s više od tri miliona oglasa koji se digitalno analiziraju od 2011. godine.