Grčki stručnjak: Mora se odbiti pristupanje Ukrajine EU, delom i zbog Balkana

Očekuje se da će Evropska komisija ovog meseca izneti mišljenje o tom zahtevu Kijeva, a Valden smatra da bi Unija trebalo da ga odbaci jer bi „prijem Ukrajine u EU i svaki korak ka tome značio značajno dodatno zaoštravanje sukoba Zapada i Evrope s Rusijom što je nepoželjno i opasno“.

Ukrajina jeste žrtva potpuno ilegalnog napada i s pravom traži svu moguću podršku da se odbrani, piše Valden, i konstatuje da je razumljivo da njen predsednik Volodimir Zelenski postavlja i preterane zahteve, među kojima da „Zapad u suštini objavi svetski rat“ ili da uvede sankcije koje će „svetsku ekonomiju dići u vazduh“.

Implicitno je na Zapadu prihvaćen argument Moskve da bi ulazak Ukrajine u NATO štetio njenim interesima, te se sada kao rešenje za budući mirovni sporazum „podrazumeva neutralizacija i neulazak Ukrajine u NATO“.

S tim u vezi Valden objašnjava da je neosnovan stav da je prijem u EU „blaga“ (light) verzija prijema u NATO-u i da stoga neće izazvati odgovarajuću reakciju Moskve, jer „prošla su vremena kada je Moskva razlikovala EU od NATO-a“, a „takvoj percepciji je doprinela EU prihvatajući agresivnu antirusku politiku SAD“.

Zalaganje za prijem Ukrajine u EU stoga „služi strategiji onih koji traže nastavak i pojačavanje sukoba s Rusijom, sve do njenog (neizvesnog) odlučujućeg poraza, zanemarujući dodatno prolivanje krvi (uglavnom Ukrajinaca) koju takav razvoj događaja nosi, zanemarujući globalnu ekonomsku krizu koju će to takođe izazvati, kao i rizik od iskakanja rata iz koloseka i pretvaranja u nuklearni holokaust“.

Valden piše da „sile razuma“ u poslednje vreme pre svega u Evropi, odbacuju tu „avanturističku strategiju“ jer za Evropu „agresivna Rusija svakako jeste pretnja, a njen sadašnji režim znatno odstupa od evropskih vrednosti“ i „to je glavni razlog zašto želimo jake atlantske odnose“.

Međutim, nastavlja grčki stručnjak, s druge strane ni „slamanje i marginalizovanje Rusije nije u interesu Evrope“, već je „postojanje jake Rusije (kao i Kine) glavna protivteža američkoj svetskoj svevlasti za koju istorija poslednjih decenija pokazuje da ni ona veoma često nije u skladu sa našim interesima i vrednostima“.

Pošto navodi niz činjenica koje pokazuju da je Ukrajina „miljama“ ili „decenijama“ – kako je rekao predsednik Francuske Emanuel Makron, daleko od ispunjavanja kriterijuma za prijem u EU, Valden piše da smatra da bi bilo pogrešno da politička poruka EU o podršci Ukrajini koja jeste nužna, uključi i „evropsku perspektivu“, a bilo bi još više pogrešno da uključi formalni status kandidata.

To je tako najpre zato što bi obećavanje statusa kandidata doprinelo daljem zaoštravanju sukoba s Moskvom i to u veoma opasnom periodu, a uz to bi EU time, piše Valden, gajila iluziju da je rešenje ukrajinskog problema prijem u EU, a ne da su rešenje pregovori i kompromisi sa Rusijom.

Kao treći razlog zašto bi obećavanje Ukrajini statusa kandidata za prijem bilo pogrešno, Valden navodi da bi time „EU izgubila svaki kredibilitet tamo gde agenda proširenja ima smisla – na Zapadnom Balkanu“.

„Već 22 godine obećavamo integraciju Zapadnog Balkana. Nema ozbiljnih geopolitičkih prepreka da se to sprovede, te zemlje su male i ‘naprednije’ od Ukrajine po kriterijumima pristupanja. Pa ipak, taj proces vuče se godinama, skandalozno u slučaju Severne Makedonije, uglavnom zbog ‘pristupnog zamora’ velikih država članica ili nacionalnog ega nekih drugih“, konstatuje Valden.

A ako bi se Kijevu dalo to što traži od EU, „narodi Balkana bi videli kako ih Ukrajina ‘prestiže’ uz eklatantno kršenje svih uslova koje godinama koristimo da odlažemo njihov prijem.. dok ostaju na listi čekanja“, te bi tražena „‘jaka politička poruka’ Ukrajini bila jaka pogrešna i o Balkanu i o našem kredibilitetu“, upozorava grčki profesor.

„Naš cilj treba da bude okončavanje neprijateljstava smesta, podrška Ukrajini u teškim pregovorima, početak mukotrpnog procesa preokretanja sadašnje hladnoratovske dinamike i završetak proširenja na Balkan. I naravno produbljivanje evropskih integracija“, a „u središtu takvog kursa je izgradnja nove evropske bezbednosne arhitekture koja će uključiti Rusiju“.

„Samo u takvom okruženju – nažalost sada udaljenijem nego ranije, moći ćemo da se bavimo bilo kakvom evropskom perspektivom naših istočnih suseda“, piše Sotiris Volden, specijalni savetnik Grčke fondacije za evropsku i spoljnu politiku (ELIAMEP).