Grenland izgubio rekordnih 586 milijardi tona leda 2019. godine

Istopljena voda od leda mogla bi da pokrije američku državu Kaliforniju sa više od 1,25 centimetara vode, pokazuje nova studija. Poređenja radi, Nemačka je 80 odsto površine Kalifornije.

Posle dve godine u kojima je topljenje letnjeg leda bilo minimalno, prošlog leta pobijeni su svi rekordi sa istopljenih 586 milijardi tona leda (532 milijardi metričkih tona) prema satelistskim merenjima objavljenim danas u studiji. To je više od 532 hiljade milijardi litara vode.

To je daleko više nego prosečni godišnji gubitak leda od 259 milijardi tona (235 milijardi metričkih tona) leda od 2003. godine, i lako prevazilazi stari rekord od 511 milijardi tona (464 milijardi metričkih tona) zabeležen 2012, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu „Nature Communications Earth and Environment“.

Studija pokazuje da je u 20. veku bilo mnogo godina kada se na Grenlandu povećavala količina leda.

„Ne samo da se topi ledeni pokrivač Grenlanda već se topi sve bržim i bržim tempom“, rekao je glavni autor studije Ingo Sasgen, geonaučnik u Institutu Alfred Vegner u Nemačkoj.

Prošle godine je otopljeni led sa Grenlada dodao 1,5 milimetara povećanju nivoa mora globalno. To zvuči kao jako malo ali u svetu ovih merenja to je ogromno, rekao je koautor studije Aleks Gardner, naučnik za led u Nasi.

Kada se doda višak vode od topljenja sa drugih ledenih pokrivača i glečera, uz okean koji se širi dok se zagreva, to znači da polako raste nivo mora, plavljenje obale i drugi problemi, rekao je on.

Opšti podaci o topljenju leda na Grenlandu datiraju od 1948. godine ali naučnici od 2003. imaju precizne podatke o tome koliko se leda otopi jer Nasini sateliti mere gravitaciju ledenih površina. To je isto kao da se led stavi na vagu i meri kako voda otiče, rekao je Gardner.

Iako je topljenje leda prošle godine bilo tako ogromno, dve godine pre toga bilo je samo prosečno sa 108 milijardi tona (98 milijardi metričkih tona).

To pokazuje da postoji i drugi faktor nazvan grenladsko blokiranje, koje ili podstiče ili smanjuje topljenje vezano za klimu, rekao je Gardner.

Leti obično ima dva faktora koji utiču na vreme na Grenlandu, rekao je Gardner. Prošle godine grenlandsko blokiranje – visoki pritisak iznad Kanade koji menja severno strujanje vazduha – izazvao je da topao južni vazduh dodje iz SAD i Kanade i prodje do Grenlanda, izazivajući više topljenja.

U 2017. i 2018. bez grenladskog blokiranja hladniji arktički vazduh je išao sa otvorenog okeana na Grenland, zbog čega je leto bilo manje vruće, rekao je on.

Ove godine letnje topljenje leda na Grenlandu takođe nije bilo tako jako, bliže normalnom, rekla je Rut Motram, naučnica za led u Danskom meteorološkom institutu, koja nije učetvovala u Sasgenovom istraživanju.

Motram i još nekoliko naučnika rekli su da Sasgenove kalkulacije imaju smisla. Ona je u svojoj studiji objavljenoj ovog meseca pronašla slične rezultate i izračunala da su se priobalni regioni Grenlanda zagrejali u proseku tri stepena leti od 1991. godine.

„Činjenica da je 2019. godne postavljen istorijski rekord je vrlo zabrinjavajuće“, rekao je naučnik Dejvid Holand sa Njujork univerziteta.