Grenland: Pobeda opozicije kočnica za eksploataciju retkih metala

Onuitska levičarska partija Atakatigit, koja se protivi projektu međunarodne eksploatacije neiskorišćenih domaćih resursa retkih metala, osvojila je 37 odsto glasova i pobedom na vanrednim izborima postala najveća parlamentarna grupa.

Socijaldemokratska stranka Siumut, koja je imala većinu u prethodnom sazivu parlamenta, osvojila je 29 odsto glasova. Atakatigit, stranka sa snažnim programom zaštite životne sredine, sada će zatražiti da formira vladu.

Grenland je velika autonomna arktička teritorija koja pripada Danskoj.

Iako ima svega 56.000 stanovnika, rezultate izbora pomno su pratile međunarodne kompanije zainteresovane za eksploataciju bogatih, neiskorišćenih nalazišta retkih metala na Grenlandu.

Ekonomija zemlje se oslanja na ribarstvo i subvencije danske vlade ali, zbog topljenja leda, mogućnosti u oblasti rudarstva rastu.

Kako prenosi Bi-Bi-Si, kompanija u čijem je vlasništvu Kvanefjeld, na jugu Grenlanda, tvrdi da ovaj rudnik „ima potencijal da u zapadnom svetu postane najznačajniji proizvođač retkih metala“, među kojima je 17 elemenata koji se koriste za proizvodnju elektronike i oružja.

Upravo neslaganja oko ovog projekta dovela su do podela u vladi, zbog čega su i održani vanredni izbori.

Mnogi žitelji su izrazili zabrinutost zbog mogućeg radioaktivnog zagađenja i toksičnog otpada na zemljištu koje okružuje rudnik.

„Narod je rekao svoje“, izjavio je lider Atakatigita Mute Bourup Egede za dansku državnu televiziju DR i dodao da će projekat biti obustavljen. Lider stranke Siumut Erik Jensen rekao je da smatra da je kontroverza oko rudnika Kvanefjeld jedan od glavnih razloga njegovog poraza.

Ova stranka je podržavala projekat, tvrdeći da bi on obezbedio stotine radnih mesta i donosio stotine miliona dolara na godišnjem nivou tokom narednih nekoliko decenija, što bi moglo da dovede do veće nezavisnosti od Danske.

Grenland je nekoliko puta dospeo na naslovne strane proteklih godina, kada je bivši predsednik Donald Tramp 2019. nagovestio da bi Sjedinjene Države „mogle da kupe“ tu teritoriju.

Danska je odmah odbacila ovu ideju kao „apsurdnu“, ali međunarodni interes za budućnost Grenlanda se nastavio. Kvanefjeld je u vlasništvu australijske kompanije Grenland minerals, koja ima podršku jedne kineske kompanije.

Kina već ima ugovore o rudarenju sa Grenlandom, dok su SAD, koje imaju značajnu posthladnoratovsku vazdušnu bazu u Tuleu, ponudile milionsku pomoć.

Danska je istakla značaj ove teritorije, postavivši 2019. Grenland po prvi put na vrh svoje agende nacionalne bezbednosti.

U martu ove godine jedan analitički centar došao je do zaključka je da bi Velika Britanija, SAD, Australija, Kanada i Novi Zeland – poznati pod zajedničkim imenom Pet očiju – trebalo da se usredsrede na Grenland kako bi umanjili svoju zavisnost od Kine kada je u pitanju snabdevanje ključnim mineralima.

Međutim, rudarenje nije jedini problem Grenlanda.

Teritorija se nalazi na prvoj liniji klimatskih promena, a naučnici su zabeležili rekordno otapanje leda prošle godine, što ima veliki uticaj na niska priobalna područja širom sveta.

Ali upravo je povlačenje leda povećalo mogućnosti rudarenja i stvorilo prilike za nove putanje pomorskog transporta kroz Arktik, što bi moglo da dovede do smanjenja vremena isporuke na globalnom nivou.

Time je takođe pojačan fokus na dugotrajne teritorijalne nesuglasice, pošto Danska i Rusija i Kanada sve traže suverenitet nad velikim podvodnim planinskim lancem u blizini Severnog pola, poznatim pod imenom greben Lomonosov.

Rusija u poslednje vreme pojačava svoje ekonomske i vojne aktivnosti na Arktiku, gde ima dugačku obalu, što izaziva zabrinutost zapadnih vlada.