Fotot: Shutterstock/Kim Ries JensenGrenland, ostrvo u Severnoj Americi pod upravom Danske, vrlo često se pominje u medijima poslednjih dana zbog svog geostrateškog značaja. Međutim, to nije jedino što ga krasi, jer živopisni prizori iz prirode ostrva nikoga ne ostavljaju ravnodušnim, a tu je svakako i značaj Grenlanda za klimatske promene.
Grenland, najveće ostrvo na zemlji, koje krase tundre i glečeri, sa dve trećine svoje teritorije nalazi se u Arktičkom polarnom krugu i pripada severnoameričkom kontinentu.
Fjordovi poput Scorebysunda, planine severoistočnog Grenlanda, neverovatni ledeni bregovi i neprocenjiva tišina oduzimaju dah posebno onih koji su navikli na beton i buku velikih gradova.
Međutim, ovo ostrvo koje, uprkos svom nazivu sadrži jako malo zelenila, poslednjih dana jedno je od ključnih reči na svetskim portalima i najčešća je tema u medijima širom planete, i to ne svojom voljom.
Kako je Grenland dospeo pod vlast Danske?
Grenland je teritorija pod jurisdikcijom Danske kraljevine koja uživa izvesnu autonomiju.
U okviru Danske kraljevine nalaze se Danska, Grenland i Farska ostrva.
Danski Lokal navodi da je ostrvo svoju sadašnju autonomiju steklo 2009. kada je Danska usvojila zakon kojim je uvećana nezavisnost Grenlanda od Kopenhagena, a grenlandski narod dobio status nacije u okviru međunarodnog prava.
Pomenuti zakon takođe predviđa da Grenland može proglasiti punu nezavisnost u bilo kom trenutku.
Ostrvo je prvi put steklo neki vid autonomije 1979. sa svojom zastavom, jezikom i institucijama (poput parlamenta), ali ne i pravosuđem, monetarnom politikom, odbranom, odnosima sa drugim zemljama, ustavom, valutom, državljanstvom.
Danci su ostrvo kolonizovali u 18. veku dolaskom dansko-norveškog sveštenika Hansa Egedea 1721. godine u cilju konvertovanja domorodačkih Inuita u hrišćanstvo. Tom prilikom je formirana kolonija Gothob (Godthåb), koja je kasnije preimenovana u Nuk (Nuuk), koji je danas glavni grad Grenlanda.
Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp poslednjih dana vrlo često pominje Grenland i njegovu geostratešku i bezbednosnu važnost za Sjedinjene Američke Države, ne odbacujući mogućnost vojne akcije u cilju zauzimanja danskog ostrva.
A upravo su SAD priznale danski suverenitet nad ostrvom 1921. godine. To je usledilo kao deo dogovora sa Danskom, koja je četiri godine ranije prodala SAD-u jednu od svojih kolonija, Danske Antile (ili Danske Zapadne Indije – Danish West Indies) za tadašnjih 25 miliona dolara.
Velika briga zbog klimatskih promena
Grenland je mesto klimatskih promena, oskudnih resursa, napete geopolitike i novih trgovinskih načina i to se sve ukršta, ističe profesor bezbednosti i i životne sredine Univerziteta u Ohaju, Džef Dabelko, a prenosi Radio Slobodna Evropa.
Još u prvom mandatu, novoizabrani predsednik Donald Tramp izrazio je interesovanje za kupovinu Grenlanda, koji je poluautonomna teritorija Danske, američke saveznice i jedne od zemalja koje su osnovale NATO, a tu se takođe nalazi velika američka vojna baza.
Budući da se nalazi na arktičkom krugu između Sjedinjenih Država, Rusije i Evrope, Grenland je geopolitički ulov koji SAD i drugi žele više od 150 godina, a to je još vrednije jer se Arktik više otvara za moreplovstvo i trgovinu.
„Zamislite Grenland kao otvorena vrata frižidera ili termostat za globalno zagrevanje, a nalazi se u regionu koji se zagreva četiri puta brže od ostatka sveta“, kaže klimatski naučnik sa Univerziteta Njujork, Dejvid Holand.
Na njemu se nalaze retki minerali od ogromne vrednosti za telekomunikacije, kao i uranijum, zatim milijarde neiskorišćenih barela nafte i ogromna zaliha prirodnog gasa koja je nekada bila nedostupna, i sve manje ga ima.
Mnogi od tih minerala trenutno se uglavnom isporučuju iz Kine, pa su zainteresovane i druge zemlje poput Sjedinjenih Država, rekao je Dabelko.
Pre tri godine, vlada Danske je obustavila eksploataciju nafte na moru sa teritorije koju nastanjuje 57.000 ljudi.
Međutim, više od nafte, gasa ili minerala, tu je ogromna količina leda, rekao je klimatski naučnik Erik Rignot sa Univerziteta Kalifornije.
Ako se taj led otopi, to bi promenilo primorje u celom svetu i potencijalno promenilo vremenske prilike što bi dovelo do apokaliptičnog scenarija, a Grenland ima dovoljno leda koji ako bi se otopio nivo svetskih mora bi se podigao za 7,4 metara.
Skoro metar od toga je takozvani „zombi led“, koji će da se otopi šta god da se dogodi, pokazalo je istraživanje iz 2022. godine.
Od 1992. Greenland je izgubio oko 182 milijarde tona leda svake godine, do 2019. kada je izgubio 489 milijardi tona.
Autor je polaznik Danasove škole novinarstva.
Projekat „Danasova škola novinarstva je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
