Grlić Radman: Non pejper koji sam poslao u Brisel nije mešanje u unutrašnje stvari BiH

„To nije mešanje u unutrašnja pitanja BiH. Mi u EU raspravljamo o jednoj zemlji koja želi biti članica EU. Hrvatskoj, kao članici EU, u interesu je dati priliku zemljama Zapadnog Balkana“, rekao je Grlić Radman posle sastanka sa ministarkom spoljnih poslova BiH Biserom Turković.

Prema njegovim rečima, slanje „non pejpera“ u Brisel je afirmativno i sadrži poglavlja koja idu u korist perspektivi Bosne i Hercegovine.

Dodao je da je ovaj papir naišao na pozitivnu reakciju svih zemalja Evropske unije.

Političari u Bosni i Hercegovini su, međutim, zamerili hrvatskom šefu diplomatije na pokretanju inicijativa u vezi sa BiH, pre nego što se se konsultovao sa Sarajevom.

Grlić Radman je ocenio da se ne radi o pokušaju mešanja u unutrašnja pitanja BiH, što potvrđuje i njegova današnja poseta Sarajevu.

„Na papiru je rađeno četiri meseca, u njemu se zalažemo za jačanje BiH i za njeno punopravno članstvo“, rekao je Grlić Radman.

Zvanična rasprava u EU o ovom „non pejperu “ i Bosni i Hercegovini je zakazana za 19. april.

„Činjenica da sam došao pre rasprave govori o tome da sam se hteo prvo konsultovati sa Sarajevom. Došao sam ranije da ovo prezentujem Biseri Turković“, naglasio je Grlić Radman.

Njegov dokument su podržali Bugarska, Kipar, Grčka, Mađarska i Slovenija.

Ministarka spoljnih poslova BiH Bisera Turković izjavila je da je sa hrvatskim šefom diplomatije razgovarala o odnosima dve zemlje, kao i o aktuelnom stanju u BiH.

Komentarišući „non pejper“, koji je Radman uputio u Brisel, ona je ocenila da su „možda percepcije ponekada bile zamagljene, a vizije drugačije, ali da smatra da je jako važno to što aktivnosti Hrvatske idu u pravcu bržeg priključivanja BiH Evropskoj uniji“.

Istakla je da je sa Radmanom razgovarala o političkim odnosima dve zemlje, pismu koje je državni sekretar SAD Entoni Blinken prosledio BiH, odnosno principima iz pisma koji govore o reformi Ustava BiH.

Razgovarali su i o rešavanju pitanja iz presude Evropskog suda za ljudska prava „Sejdić-Finci“ i promenama Izbornog zakona BiH.

„Ovo je godina usvajanja izmena Izbornog zakona, godina malih promjena koje će biti potrebne da se konačno reši slučaj Sejdić-Finci „, kazala je Turković.

Na sastanku je bilo reči i o sporazumu o državnoj granici, pitanju izlaska BiH na otvoreno more, kao i o ugroženoj imovini u obe države.