Grupa istraživača sa Univerziteta u Sidneju osmislila je natrijum-sumpornu bateriju znatno većeg kapaciteta od litijum-jonskih ćelija, a istovremeno je njena proizvodnja jeftinija.
Tim koji je predvodio doktor Šenlon Žao (Shenlong Zhao) sa Univerzitetske škole za hemijsko i biomolekularno inženjerstvo koristio je mešavinu rastopljene soli sastavnih materijala prerađenih iz morske vode, što značajno smanjuje troškove.
Nakon niza revizija naniže prosečne cene litijum-jonskih baterija tokom decenije, rastući troškovi sirovina i inflacija rezultirali su povećanjem od sedam odsto u 2022. godini i dostigli 151 dinara po kilovat času (kWh) objavio je portal N1 pozivajući se na sajt Interesting engineering.
„Naša natrijumova baterija ima potencijal da dramatično smanji troškove, istovremeno pružajući četiri puta veći kapacitet za skladištenje. Ovo je značajan napredak za razvoj obnovljivih izvora energije koji, iako dugoročno smanjuje troškove, ima nekoliko finansijskih prepreka za ulazak“, rekao je doktor Žao u saopštenju.
Koncept natrijum-sumpornih (Na-S) ćelija postoji više od 50 godina, ali je prvenstveno ostao nepraktičan zbog njihovog niskog energetskog kapaciteta i kratkog životnog ciklusa. Istraživači su sada koristili „jednostavan proces pirolize i elektrode na bazi ugljenika da poboljšaju reaktivnost sumpora i reverzibilnost reakcija između sumpora i natrijuma“. To je dovelo do dramatično povećanog kapaciteta i dugovečnosti na sobnoj temperaturi.
Natrijum-sumporne ćelije su, kako se navodi, manje toksične i energetski intenzivnije, što ih čini lakšim za recikliranje i ekonomičnijim za proizvodnju u poređenju sa litijum-jonskim baterijama, koje se široko koriste u elektronskim uređajima i za skladištenje energije.
Tim je imao na umu različite scenarije upotrebe tokom razvoja baterije, pri čemu je prioritet dat obezbeđivanju održive alternative za „velike sisteme za skladištenje obnovljive energije, kao što su električne mreže, uz značajno smanjenje operativnih troškova“.
Takva tehnologija ima „potencijal da garantuje veću energetsku bezbednost na širem planu i omogući većem broju zemalja da se pridruže pomaku ka dekarbonizaciji“, navodi N1 izvode iz članka sajt Interesting engineering.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.