„Gruzija se bliži momentu istine“: Prvi put su velike kompanije, državne institucije, službe ustale protiv vlasti

Gruzijski demonstranti veruju da je Kobahidze rekao istinu u svojoj početnoj izjavi i da je on jednostavno razotkrivao dugo negovanu ambiciju vlade da okonča napore zemlje ka evropskim integracijima i približi se Rusiji.

Protesti i sukobi izazvani njegovim rečima nastavljaju se na ulicama Tbilisija i drugih gradova više večeri zaredom. Čini se da su demonstranti za sada apsolutno odlučni da iznude promenu politike, piše Beka Čedija, istraživač i profesor političkih nauka iz Tbilisija, Gruzija, u analizi za Centar za evropske analize.

Tobožnji pokretač događaja bila je rezolucija Evropskog parlamenta kojom je odbio da prizna sporne rezultate oktobarskih parlamentarnih izbora. Neobavezujuća rezolucija poziva Evropsku komisiju da uvede sankcije osnivaču stranke Gruzijski san milijarderu Bizani Ivanišvili (koji Zapad naziva „partijom rata“), premijeru Kobahidzeu, predsedniku parlamenta Šalvi Papuašviliju, gradonačelniku Tbilisija Kahi Kaladžu, bivšem premijeru Irakliju Garibašviliju i drugima iz vladajuće elite.

Ponašanje Gruzijskog sna je dobro prihvaćeno u Moskvi. Ruski mediji su preneli:“Rusija je pobedila EU na svom terenu. Ključna odluka je doneta“.

I Putin je pohvalio vladajuću stranku, podsećajući na zaokrete usvajanja represivnog zakona o stranim agentima na proleće, takozvanog zakona o Rusiji: „Bio sam jednostavno zadivljen njihovom hrabrošću i karakterom koji su pokazali da odbrane svoju tačku gledišta“, rekao je on.

Protivnici vlade bili su podjednako brzi nakon obustave pregovora sa EU. Predsednica Salome Zurabišvili, odlazeća predsednica zemlje, brzo je okupila glavne opozicione stranke, nazvala vladu Gruzijskog sna nelegitimnom i opisala odluku da se obustave napori za integraciju u EU kao ustavni udar.

Ispitivanja javnog mnjenja dosledno pokazuju da više od 80 odsto Gruzijaca traži članstvo u EU.

Kada je policija počela da se raspoređuje u centru Tbilisija, predsednica je prišla kordonu sa štitovima i upitala: „Da li služite Rusiji ili Gruziji? Kome si se zakleo?“

Kasnije te noći, vlasti su naredile policiji da koristi brutalne metode. Povređene su stotine demonstranata i novinara.

Rezultati Kobahidzeove odluke nastavljaju da odjekuju, a državni službenici i veliki poslodavci izjavljuju svoje protivljenje i otkrivaju ozbiljne pukotine u državnoj mašineriji upravljanja.

Od 28. novembra hiljade zaposlenih u raznim državnim institucijama, uključujući Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo prosvete, pravosuđa i pravosudnog sistema, zaposleni u skupštinskoj administraciji, Vladi, prestoničkoj Gradskoj kući, Narodnoj banci i drugima negodovali su zbog obustave pregovora sa EU.

Najmanje petoro diplomata, uključujući ambasadora u Sjedinjenim Državama i zamenika ministra spoljnih poslova, podneli su ostavke.

Štaviše, po prvi put su velike privatne kompanije, uključujući najveće banke i kompanije za komunikacije, medicinske i kulturne ustanove, univerzitete i škole, otvoreno istupili protiv vlasti.

Neki sveštenici Gruzijske pravoslavne crkve takođe su osudili antievropsku odluku i represiju protiv demonstranata koja je usledila. Arhiepiskop Zenon Iarajuli obratio se otvorenim pismom patrijarhu Gruzije u kojem ga je pozvao: „Molim vas da se suprotstavite pokušaju zatvaranja gruzijske nacije, ukidanja državnosti Gruzije i izvršenja ustavnog udara“. Crkva, koja obično podržava vladu, umesto toga pozvala je obe strane na uzdržanost.

Snaga društvene reakcije iznenadila je mnoge izvan granica vladajuće stranke. Uprkos dokazima o lažiranju izbora, opozicija se borila da zaustavi talas protesta protiv glasanja.

To je kao da je ohrabrilo vlasti. Možda su verovali da je ovo trenutak za odustajanje od procesa EU.

Dan pre anti-EU odluke 27.novembra predsednik gruzijskog parlamenta Šalva Papuašvili je intervjuu objašnjavao zašto EU ne bi koristila zemlji, navodeći da bi članstvo primoralo Gruziju da uvede vizni režim sa zemljama bivše SSSR i tako uništi privredu zemlje.

Odgovor Zapada do danas je bio predvidljiv. Nova visoka predstavnica EU za spoljne poslove Kaja Kalas osudila je pristup vlade, uključujući upotrebu nasilja nad demonstrantima i dodala: „Ovo će imati direktne posledice od strane EU“.

SAD su 30. novembra objavile suspenziju svog strateškog partnerstva sa Gruzijom.

Malo je verovatno da će ove odluke uticati na proračune vlasti. Samo sankcije – poput onih koje su baltičke države primenile 2. decembra – imaće efekat.

Gruzijski san veruje da će se stvari poboljšati dolaskom Trampove administracije u januaru.

U međuvremenu, nastavlja da opisuje svaku akciju ili pretnju sa Zapada kao minornu i insistira da to neće imati stvarnog efekta.

U ovoj fazi, velika masa Gruzijaca je proevropski orijentisana i želi da njihova zemlja ima tople odnose sa EU što oni vide kao obećanje bolje budućnosti. Jedna stvar koju apsolutno ne žele jeste da budu odvučeni nazad u mrak takozvanog ruskog sveta.