Foto: EPA-EFE/DAVID MDZINARISHVILIGruzija je u još jednoj krizi nakon sporne odluke vlade da odloži svoju kandidaturu za pridruživanje Evropskoj uniji (EU). Taj potez je izazvao proteste širom zemlje, gde tenzije u njenom spoljnopolitičkom pravcu tinjaju mesecima.
Opozicija i značajni delovi stanovništva optužuju vladajuću partiju Gruzijski san (GD) da usmerava zemlju na sve neliberalniji put, potkopavajući težnje za članstvom u EU koje dugo neguju mnogi Gruzijci, podseća Emil Avdaliani, profesor međunarodnih odnosa Evropskom univerzitetu u Tbilisiju, u analizi za Centar za evropske analize.
Iznenadna objava vlade 28. novembra da obustavlja pregovore o pristupanju EU do 2028. izazvala je široke proteste u Tbilisiju i većini drugih gradova.
Salome Zurabišvili, gruzijska predsednica osudila je postupke vlade. „Nasilno gušenje demonstranata i medija budi najmračnija sećanja na rusku represiju“, rekla je ona.
Njene izjave su odjeknule na međunarodnom nivou pri čemu su i EU i SAD osudile gruzijsku vladu i izrazile zabrinutost zbog demokratskog nazadovanja Gruzije.
Vladajuća stranka tvrdi da je situacija na terenu mirna i da se protesti rešavaju na najhumaniji mogući način. I to uprkos stotinama hapšenja i premlaćivanja od strane interventne policije i hapšenja opozicionih ličnosti.
Gruzijski premijer Irakli Kobahidze opravdao je odluku navodeći odbacivanje nedavnih izbornih rezultata u Gruziji od strane Evropskog parlamenta zbog navodnih nepravilnosti. On je optužio EU da pokušava da „uceni“ Tbilisi i izjavio da je Gruzija odbila da prihvati budžetska sredstva EU za naredne četiri godine.
Vlada je takođe tvrdila da proces evropskih integracija nije zaustavljen, već da će se vlada jednostavno uzdržati od pokretanja pregovora o pristupanju EU.
Ogromne mase građana, procenjuje se oko 200.000 ljudi u Tbilisiju, jasno su izrazili svoje negodovanje.
Više večeri zaredom pune ulice gradova, mašući gruzijskim i zastavama EU.
Šta je tu novo? Uostalom, antivladini protesti velikih razmera postali su odlika gruzijskog života.
Po prvi put, široko rasprostranjeni i značajni protesti proširili su se izvan glavnog grada na sve veće gradove kao što su Khashuri, Poti, Rustavi, a posebno na crnomorski grad Batumi.
To nije bio slučaj sa prethodnim protestima, na primer protiv „zakona o stranim agentima“ prošle i ove godine, ili čak kratkotrajnim demonstracijama nakon osporenih oktobarskih izbornih rezultata.
Štaviše, sadašnji protesti se, takođe, ne odnose na opozicione stranke protiv vladajuće partije, već uključuju mnogo veći segment stanovništva koji se oseća intimno vezanim za ideju integracije Gruzije u EU. Zaista, ustav predviđa članstvo u EU kao nacionalni cilj.
U Gruziji i na Zapadu sada postoji široko rasprostranjena sumnja da smena vlade nagoveštava bliže veze sa Rusijom koja je podstakla separatizam u zemlji 1990-ih, napala Gruziju 2008. i dugo je okupirala 20 odsto njene teritorije u Abhaziji i Južnoj Osetiji.
Ruski novinari i blogeri bliski Kremlju nazvali su proteste kao još jedan Majdan, pozivajući se na narodne proteste u Kijevu koji su doveli do pada bivšeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča 2013-2014 i početka ruske invazije.
Vladimir Putin je pohvalio, kako je rekao, „upornost gruzijske vlade“. Nedavno je portparol Kremlja Dmitrij Peskov negirao mešanje Rusije, ali je povukao paralele sa Majdanom, dok je bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev kritikovao gruzijsku predsednicu.
Nema znakova da je kompromis blizu, i sada je pošteno reći da budućnost zemlje visi o koncu.
Gruzija bi se mogla vratiti na svoj put ka članstvu u EU ili udvostručiti svoj stožer ka Evroaziji. Zemlja sama donosi odluke, ali mnogo će zavisiti i od EU i koliko će ona biti vešta da ostane angažovana.
Mnogo toga je postignuto u pogledu reformi, vladavine prava i bilateralnih odnosa sa EU, i mnogo toga je ugroženo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
