Gruzijci glasaju u subotu, ali prava bura tek sledi: Ovo je osam stvari koje treba znati o „egzistencijalnim“ izborima u Gruziji

Spoljna politika je zauzela centralno mesto u predizbornoj kampanji, zasenivši tradicionalne domaće brige.

Promena je u velikoj meri posledica autoritarnog zaokreta vladajuće partije Gruzijski san, koji je ugrozio mogućnost Gruzije da se pridruži bloku. Neuspeh da se obezbedi članstvo u EU bi rizikovao da se postsovjetska zemlja vrati u sferu ruskog uticaja.

Prozapadna opozicija koja osporava Gruzijski san obećala je da će to sprečiti.

Kako je Gruzija stigla dovde?

Oko 80 odsto gruzijskog stanovništva podržava članstvo u EU.

Ali situacija se preokrenula – dok je EU otvorila pregovore o pridruživanju sa Ukrajinom i Moldavijom, proces sa Gruzijom je zaustavljen.

Krivac je vladajuća partija i njen osnivač, oligarh Bidžina Ivanišvili. Njegova partija Gruzijski san je na vlasti od 2012. i postala je sve antizapadnija nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022.

Od tada je u parlamentu države usvojeno nekoliko zakona iz ruske knjige, kao što su „zakon o stranim agentima“ i „zakon o propagandi protiv LGBT“ .

Kritičari veruju da je svrha takvih štetnih zakona da potkopa izglede Gruzije za prijem u EU i omogući da Gruzijski san ostane na vlasti.

Šta je na kocki?

Dok izgledi Gruzije za prijem u EU vise o koncu, zapadne vlade pažljivo prate izbore.

„Sledeći izbori će biti trenutak istine i gruzijski narod će morati da odluči kojim putem želi da ide: ka Evropi ili da se odvoji od Evrope“, rekao je visoki predstavnik EU za spoljne poslove Žozep Borelj.

Udaljavanje od EU ima i političke i ekonomske posledice. Gruzija je već izgubila 121 milion evra pomoći iz Brisela, a kako je upozorio ambasador EU u Gruziji, zemlja rizikuje da izgubi finansijsku pomoć ako Tbilisi zaustavi proces pridruživanja.

Sjedinjene Države su već uvele finansijska ograničenja i zabrane putovanja visokim ličnostima u gruzijskoj vladi zbog podrivanja demokratije, signalizirajući da će antizapadni zaokret Gruzijskog sna imati svoju cenu.

Dok je okrenula leđa zapadnim saveznicima, vladajuća stranka je stekla nove prijatelje.

Ona je uspostavila strateško partnerstvo sa Kinom i istražuje bliže veze sa Iranom, ostavljajući Gruziju ranjivijom na uticaj Rusije.

Da li je partija Gruzijski san proruski?

To zavisi od toga koga pitate, piše pOlitico.

Gruzijski san ima logo EU na svojim izbornim transparentima i tvrdi da želi da se pridruži bloku pod sopstvenim uslovima, „dostojanstveno“.

Međutim, takođe oštro kritikuje Zapad zbog „LGBTQ+ propagande“ i kaže da su Sjedinjene Države i EU pod uticajem „globalne ratne partije“ koja želi da „uvuče Gruziju u rusko-ukrajinski rat“.

Upozorenja Gruzijskom snu da usvajanje zakona u ruskom stilu ugrožava kandidaturu Tbilisija za EU ​​ostala su bez sluha.

Opozicione grupe su uverene da Gruzijski san ima prorusku agendu. Dok su izbore postavili kao izbor između Evrope i Rusije, vlada Gruzijskog sna ih je postavila kao izbor između rata i mira.

Istovremeno, stranka je zauzela ljubazan pristup Moskvi – uprkos njenoj invaziji na Gruziju 2008. i činjenici da ona nastavlja da zauzima 20 odsto teritorije zemlje.

Protiv koga je vladajuća stranka?

Opozicione stranke pokušavaju bezuspešno više od jedne decenije da sruše vladu Gruzijskog sna.

Vladajuća partija je održala vlast diskreditujući opozicione grupe i okrivljujući političku partiju Ujedinjenog nacionalnog pokreta (UNM) za nevolje u zemlji.

Njen osnivač je  bivši predsednik Mihail Sakašvili. UNM  je došla na vlast u Gruziji 2003.  a sa vlasti ju je zbacila opoziciona koalicija Gruzijski san 2012. nakon skandala o ljudskim pravima i rasprostranjenih protesta.

Georgian Dream mobilized large crowd, more than 150k people, as a show of force on October 23, ahead of Saturday’s vote. Many were bused in from the regions and are members of the local governments. pic.twitter.com/Psls8YaHq2

— Ani Chkhikvadze (@achkhikvadze) October 24, 2024

Gruzijski san se od tada obavezao da spreči povratak UNM na vlast. Vladajuća stranka je nedavno obećala da će zabraniti skoro sve opozicione stranke ako pobedi na izborima, tvrdeći da se UNM infiltrirao u sve njih.

Sa tako visokim ulozima, nekoliko proevropskih opozicionih partija formiralo je male koalicije umesto jedinstvenog fronta kako bi pokrili sve različite delove gruzijskog društva.

Na čelu ove prozapadne opozicije je predsednica Salome Zurabišvili, koja je inicirala takozvanu Gruzijsku povelju, sporazum među opozicionim partijama za sprovođenje reformi u ključnim oblastima kao što su pravosuđe i borba protiv korupcije.

Nakon sprovođenja ovih reformi, potpisnici planiraju da održe vanredne parlamentarne izbore „u slobodnom i poštenom okruženju“. Povelja takođe ovlašćuje predsednicu da imenuje članove vlade, uključujući premijera.

Šta kažu ankete?

Sve ankete pokazuju da je Gruzijski san na putu da obezbedi najviše glasova, ali samo to mu ne garantuje pobedu.

Stranka se zalaže za ustavnu većinu, koja bi joj dala moć da donosi zakone, uključujući ustavne amandmane, bez potrebe za podrškom opozicije.

Međutim, malo je verovatno da će postići taj cilj, jer bi se Gruzijski san mogao boriti samo da samostalno formira vladu.

Ovogodišnji izbori biće proporcionalni, što znači da će 150 poslaničkih mesta biti raspoređeno prema procentu glasova koje svaka stranka dobije.

Nova anketa Edison Research za opozicionu Formula TV predviđa da će Gruzijski san dobiti 34 odsto, dok će opozicione stranke koje pređu cenzus od pet odsto za zastupljenost u parlamentu kolektivno dobiti 53 odsto.

Nasuprot tome, septembarska anketa Gorbi za provladin kanal Imedi dala je Gruzijskom snu vodeću prednost sa 59,5 odsto, predviđajući da će samo dve opozicione koalicije preći cenzus od pet odsto, ukupno 23,9 odsto.

Ko može da formira vladu?

Da bi formirali vladu potrebno je 76 poslaničkih mesta za prostu većinu od ukupno 150 mesta.

I Gruzijskom snu i prozapadnim opozicionim partijama trebalo bi najmanje 50 odsto da formiraju vladu. Ali čak i ako ne dobiju 50 procenata na biralištima, oni i dalje mogu da dobiju mesta od manje popularnih partija koje ne uspeju da pređu cenzus od pet procenata, čija će podrška biti proporcionalno raspodeljena.

Ako ne osvoji većinu, najveća stranka će morati da sklopi radni sporazum sa drugim strankama.

Sve opozicione stranke su, međutim, isključile saradnju sa Gruzijskim snom.

Ako Gruzijski san ne dobije 76 mesta, ujedinjena opozicija bi mogla da formira vladu.

Grupe su se složile da dozvole predsednici Salome Zurabičvili da imenuje kandidata za premijera.

Kakvo je raspoloženje?

Predizborni period je obeležen široko rasprostranjenim zastrašivanjem, a opozicioni lideri su fizički napadani u toku kampanje.

Od usvajanja zakona o „stranim agentima“ u ruskom stilu, pristalice Gruzijskog sna su napale građanske aktiviste, dok su se novinari i grupe civilnog društva suočavali sa pretnjama i vandalizmom.

Među metama je Nino Dolidze, izvršni direktor grupe za praćenje izbora ISFED.

„Kada vam vlada napravi neprijatelja, to utiče na vaš rad“, rekla je ona, napominjući poteškoće u regrutovanju posmatrača zbog straha od odmazde.

Ona je istakla da kupovina glasova i korišćenje administrativnih resursa – mobilizacija ljudi zaposlenih u državnom sektoru da se okupe za Gruzijski san – ostaje goruće pitanje.

„Ljudi se plaše da će izgubiti posao“, rekla je ona.

Šta možemo očekivati nakon glasanja?

Uprkos napetoj političkoj atmosferi, prava bura tek sledi. I vladajuće i opozicione stranke su toliko uverene u pobedu da će nerado prihvatiti poraz.

Za Gruzijski san, gubitak znači predaju kontrole nad državnim institucijama i suočavanje sa političkom odmazdom.

Korneli Kakačija, direktor Gruzijskog instituta za politiku, predviđa da su postizborni protesti neizbežni.

„Ako oligarh izgubi, mnogo će zavisiti od toga kako će reagovati. Verovatno će nam trebati učešće zapadnih vlada da bismo dobili bezbednosne i finansijske garancije“, rekao je on.

Kakačija je takođe primetio nedostatak iskustva Gruzije sa koalicionim upravljanjem.

Otvoreno je pitanje kako će ujedinjena opozicija prevazići unutrašnje podele kako bi formirala stabilnu vladu i rešila ključna pitanja, kao što su nadoknađivanje izgubljenog terena na putu ka EU i povlačenje problematičnih zakona, „da bi stekla poverenje unutar i van zemlje“, rekao je on.

Ako Gruzijski san pobedi, upozorio je Kakačija, politička polarizacija će se pogoršati. „Oni nikada neće ujediniti gruzijsko društvo, a ova podela je upravo ono što Rusija želi – to je muzika za uši Kremlja“.