U svom autorskom tekstu za Centar za evropske analize Beka Hedia, istraživačica i profesorka političkih nauka u Tbilisiju, Gruziji, navodi da Gruzija postaje policijska država, izolovana od Evrope i bliska Kremlju, rukovođena od strane predsednika-fudbalera, sa marionetskom opozicijom u parlamentu i nesigurnom budućnošću.
Primetni su znaci ozbiljnog naprezanja unutar gruzijskih vlasti dok vladajuća stranka (Gruzijski san) sprovodi svoju kampanju ugnjetavanja. To ukazuje na nevolju, mada još uvek ne predstavlja znak da će doći do kolapsa.
Policajski službenici, koji su na prvim linijama često nasilne kampanje protiv demonstranata, daju otkaze u neočekivanom broju.
Oko 100 zahteva za otpust policajaca je odbijeno od strane ministra za unutrašnje poslove, prema navodima bivšeg premijera Gruzije i bivšeg Ministra unutrašnjih poslova Georgija Gaharije (Giorgi Gakharia).
Nekoliko stotina drugih je u međuvremenu odbilo da posluša naređenja da rasturi proteste i napustilo posao, navode gruzijski mediji.
Razmere demonstracija su se smanjile otkako je talas protesta započeo nakon što je Vlada Gruzije 28. novembra objavila da suspenduje pregovore o pristupanju sa Evropskom unijom do 2028.
Ali antivladini skupovi se i dalje održavaju svake noći i ankete pokazuju da imaju podršku 65% stanovništva (posebno mladih ljudi).
Vladajuća stranka Gruzijski san (GD) očigledno je zabrinuta što ne može da sruši uspon nezadovoljstva javnosti, što je otežano odlaskom velikog broja službenika iz policije. Vlast je taj nedostatak nadomestila pripadnicima nezvaničnih grupa i onih koje nude kompanije za privatno obezbeđenje, koji napadaju i hapse građane.
To da je situacija sa brojem ljudi koji hoće da služe vladi zabrinjavajuća govori činjenica da je objavljeno da će od 1. januara ministarstvo unutrašnjih poslova potencijalno zapošljavati novo policijsko osoblje bez nekih uslova i kriterijuma koji su do sada postojali, kao što je recimo suočavanje sa konkurencijom.
Vlasti su takođe povećale izdatke za policiju u ovoj godini za 20 miliona gruzijskih larija (7 miliona dolara), zajedno sa značajnim povećanjem za narednu godinu.
Izgleda da je vlada odlučila da sagradi novu policiju, pošto joj postojeća ne odgovara. Moguće je da će isto pokušati da uradi i sa opozicijom.
Pre oktobarskih izbora, nezvanični lider zemlje milijarder Bidzina Ivanišvili obećao je pristalicama da će se nakon izbora pojaviti nova i konstruktivna opozicija.
Održao je svoju reč. Usled bojkotovanja parlamenta od strane pravih opozicionih partija zbog onoga što nazivaju široko rasprostranjenom krađom glasova, 13. decembra nekolicina izaslanika Gruzijskog sna proglasila je da će oni sada preuzeti ulogu.
Istog dana, za zamenika predsednika skupštine iz redova opozicije izabran je Sozar Subari, pripadnik veštački stvorene „opozicione“ grupe.
Treba napomenuti da je ova grupa izaslanika već odigrala ulogu kvazi-opozicije u prethonom parlamentu kada je napravila prorusku Moć naroda (People’s Power) 2022, iako su se uoči parlamentarnih izbora ponovo spojili sa Gruzijskim snom.
Jedan od predstavnika Moći naroda, bivši fudbaler engleske Premijer lige Mihail Kavelašvil izabran je od strane poslanika za novog Predsednika Gruzije.
Odlazeća predsednica Salome Zurabišvili odbija da prihvati ovo glasanje i naziva ga „parodijom“, ne prihvatajući legitimitet novog parlamenta.
Prema Ustavu Gruzije, predsednik je šef države i garant jedinstva države i nacionalne nezavisnosti, vrhovni komandant odbrambenih snaga i ima funkciju predstavljanja države u odnosima sa drugim zemljama.
Kavelašvili, bivši poslanik koji je igrao za Mančester Siti i razne ruske klubove, bio je jedini kandiat na izborima za koga su glasali svi prisutni.
Evropski političari su već nazvali novog, šestog gruzijskog predsednika „krajnje desnim“ i proruskim.
Ruski mediji su se radovali naslovima poput: „Ruski fudbalski šampion je postao predsednik Gruzije“.
Novi šef države, rođen 1971, nema nikako visoko obrazovanje, što ga je omelo da se kandiduje za Predsednika Fudbalskog saveza Gruzije.
Kao odgovor na kritike na račun akedemske nekompetencije novog predsednika, lideri Gruzijskog sna su odgovorili da je za „ljubav prema domovini diploma visokog obrazovanja nepotrebna“.
Tokom njegovog poslaničkog mandata, Kavelašvili je znao da uputi nepristojne opaske na račun protivnika tokom skupštinskih zasedanja, a bio je poznat i po svojim proruskim i ekstremno konzervativnim izjavama.
Ivanišvili je 2012, kada se GD spremao da preuzme moć, obećao da će „Gruzija biti demokratija kakva će iznenaditi sve u Evropi“.
Nekih 12 godina kasnije, Gruzija postaje policijska država, izolovana od Evrope i bliska Kremlju, rukovođena od strane predsednika-fudbalera, sa marionetskom opozicijom u parlamentu i nesigurnom budućnošću.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.