Nakon usvajanja Zakona o agentima stranog uticaja: Da li budućnost Gruzije leži u Evropi ili Rusiji?

Taj zakon je, podsetimo, prošle godine takođe bio tema u Gruziji, ali je zbog masovnih protesta na ulicama Tbilisija, predlog zakona povučen.

Sada to nije slučaj, iako je desetine hiljada demonstranata preplavilo ulice Tbilisija, parlament je zakon, ipak, usvojio.

Zakon napravljen po uzoru na ruski

Mijat Kostić, istrazivač organizacije Novi treći put podseća da je predsednica Gruzije Salome Zurabišvili obećala je da će staviti veto na zakon, ali parlament može lako da je nadjača.

„Gruzijska vlada je parlamentarni sistem, tako da je Zurabišvili zapravo figura. Prava moć leži u premijeru Irakliju Kobahidzeu. Takođe, osnivač Gruzijskog sna, bivši premijer Bidzina Ivanišvili, takođe ima značajan politički uticaj i veruje se da je on arhitekta ovog zakona“, objašnjava Kostić.

Kako kaže, uprkos protestima i protivljenju predsednice, Kobahidze je uspeo i prošao kroz parlament u utorak, sa 84 poslanika koji su glasali za zakon i 30 protiv u parlamentu od 150 mesta.

„Zakon je napravljen po uzoru na sličan zakon u Rusiji čiji je cilj da sve više uguši opoziciju i građansko društvo. Ovakav zakon je imao razoran uticaj na neprofitne organizacije i grupe za ljudska prava u Rusiji, primoravši mnoge da prestanu sa svojim aktivnostima. Zbog toga Gruzijci strahuju da će se njihov zakon o stranim agentima koristiti na isti način: da uguše neslaganje i slobodno izražavanje tako što će krenuti za nevladinim organizacijama sa finansijskim vezama u inostranstvu“, kaže Kostić.

On kaže da je uprkos najvećim protestima u istoriji Gruzije, vladajuća partija po svaku cenu progurava zakon sa ciljem da ograniči i uguši rad nevladinog sektora i medijskih kuća koji je kritikuju, te da ih ukloni sa javnog polja.

„Iako preko 80 odsto stanovništva Gruzije podržava evropske integracije, premijer je najavio da zakon predstavlja pozitivan otklon od Zapada“, ukazuje Kostić.

Kostić podseća da smo tokom prošle nedelje bili svedoci masovne terorističke taktike koja podseća na Rusiju.

„Hiljade običnih demonstranata primalo je preteće telefonske pozive, geolocirane aktiviste posećivale su i tukle nasilne grupe u roku od nekoliko minuta, dok je izvestan broj aktivista, političara i radnika nevladinog sektora istovremeno i nasilno napadnut od strane sličnih, koordinisanih grupa. Kuće i kancelarije radnika NVO preko noći su bile preplavljene pretećim i uvredljivim plakatima. Sve ove akcije su imale za cilj da umanje proteste ulivanjem straha u društvo“, ističe Kostić.

On dodaje da je i dalje neizvesno da li će građanski protesti dovesti do nekih političkih rezultata i destabilizovati vladu ili je bar primorati da odustane od ovog zakona. Glavno pitanje vezano za usvajanje zakona je da li budućnost Gruzije leži u Evropi ili Rusiji.

Zabrinjavajuć nastavak trenda gušenja kritičkih glasova

Marko Savković, viši savetnik u ISAC Fondu, ovaj zakon vidi kao krajnje zabrinjavajući nastavak trenda gušenja kritičkih glasova iz redova civilnog društva i akademske zajednice.

„Slični zakoni se ne uvode iz razloga transparentnosti, već kako bi se „prokazali“ svi koji svoje projekte realizuju donacijama institucija i fondacija političkog Zapada. Tako se pokušava urušiti njihov legitimitet – mada, gledajući masovnost protesta u Gruziji, deluje da su građani prozreli ovu „igru“ vlasti“, kaže Savković.

Prema njegovim rečima, reakcije Evropske unije (EU) i Sjedinjenih Američkih Država (SAD), kao i drugih institucija, poput Saveta Evrope su u skladu sa očekivanjima – govori se o „napuštanju evropskog puta“, zakonu koji nije u skladu sa „evropskim vrednostima“.

„Međutim, prema pisanju portala „Politico“, ministri spoljnih poslova 12 članica Unije tražili su od (Žozep, visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bzebednosnu politiku) Borelja da najdirektnije, u kontekstu (redovnog) izveštavanja o napretku Gruzije na putu ka članstvu u EU, saopšti kako ‘predloženi zakon nije kompatibilan sa napretkom ka EU'“, kaže naš sagovornik.

Upućivanje jednog tako sročenog saopštenja, kaže Savković, blokirale su Mađarska i Slovačka.

„Sama EU dakle, i to nije neka novost, nije jedinstvena kada je reč o očuvanju postignutih standarda demokratskog uređenja u njenom susedstvu. Treba naglasiti da i ovde Evropski parlament nastoji da odigra aktivnu ulogu – grupa parlamentaraca iz redova različitih grupacija traži „ciljane sankcije“ usmerene protiv vladajuće partije u Gruziji“, kaže Savković.

Gruziju očekuju izbori

Uzevši u obzir da protesti ne prestaju, Savković kaže da Gruziju očekuju izbori u oktobru, te da je zakon dao opoziciji povod da pokrene masovne proteste, tako da čak i da vladajuća partija „Gruzijski san“ bude uspešna u njegovom usvajanju, korist neće biti velika.

„Kritički glasovi će se i dalje čuti, rejting i opredeljenje u Briselu i Vašingtonu biti dovedeno u pitanje, a sami građani Gruzije, koji ne žele da budu u „istom košu“ sa režimima poput onog u Rusiji, biti motivisani da glasaju protiv vladajuće partije“, primećuje Savković.

Na pitanje da li ovaj zakon Gruziju stavlja ‘pod okrilje Rusije’ i udaljava je od EU, Savković kaže – i da i ne.

„Da, jer je svrstava među zemlje sa takvim ili sličnim zakonima, a ne, jer je odnos Gruzije i Rusije veoma složen – ne smemo da zaboravimo da su ratovali 2008, da Rusija kontroliše delove teritorije koje Gruzija smatra svojom, da je podrška Ukrajini u Gruziji velika“, podseća Savković

Opet, nastavlja, u Tbilisiju znaju gde se nalaze i imaju određenu korist od priliva Rusa koji su (privremeno ili trajno) napustili Rusiju.