Vladajuća stranka u Gruziji ponovo predlaže kontroverzni zakon o stranim agentima

Aktivisti i grupe civilnog društva ocenjuju da će zakonsko rešenje koje je prošle godine povučeno nakon masovnih protesta, a slično onome u Rusiji, ozbiljno ograničiti izražavanje suprotnog mišljenja.

Izvršni sekretar stranke Mamuka Mdinaradze rekao je u sredu da će novi nacrt zakona biti sličan prethodnoj verziji, uz manje izmene.

„Umesto da se koristi izraz ‘agent stranog uticaja’, koristiće se izraz ‘organizacija koja zastupa interese strane sile’. Ostali delovi nacrta zakona su isti“, rekao je.

Parlament zemlje je prošlog marta razmatrao donošenje zakona, ali se od njega brzo odustalo nakon što je Gruzijski san objavio da povlači zakon iz procedure zbog protesta.

Desetine hiljada demonstranata koji su zbog zakona protestovali u Tbilisiju dočekala je policija koja je upotrebila suzavac, šok-bombe i vodene topove kako bi ih rasterala. Desetine su privedene.

Kritičari upozoravaju da je zakon, kojim bi organizacije civilnog društva koje primaju više od 20 odsto sredstava iz inostranstva morale biti označene kao „strani agenti“, sličan onom u Rusiji kojim se guše glasovi opozicije i nezavisnih medija.

Zvaničnici Gruzijskog sna rekli su da je cilj ovog zakona da donese transparentnost.

U Gruziji antirusko raspoloženje je i dalje prisutno. Ruske trupe i dalje kontrolišu oko jedne petine gruzijske teritorije, od čega je većina zauzeta u ratu 2008. koji se navodno odnosio na otcepljenje dva severoistočna regiona, Abhaziju i Južnu Osetiju.

Dok je Gruzijski san povlačenjem zakona ublažio krizu, tenzije su i dalje oko vladajuće stranke i opozicije.

Opozicija često kritikuje Gruzijski san i njegove bliske veze sa Moskvom, a trenutni rat Kremlja protiv druge bivše sovjetske republike, Ukrajine, dodatno je pojačao tu zabrinutost.

Na zakon upozoravaju i diplomate iz Evropske unije i Sjedinjenih Država.

Gruzija se kreće ka pridruživanju Evropskoj uniji, ali zvaničnici EU ističu da bi zakon o „stranim agentima“ zakomplikovao put članstva.

Brisel je prošle godine odbio da Gruziji dodeli status kandidata, navodeći zastoj u političkim i pravosudnim reformama.

Predsednica zemlje Salome Zurabishvili rekla je prošle godine da će staviti veto na zakon, iako parlament može nadjačati njen veto, prenosi RSE.