Gubi li Hrvatska utakmicu svetskog prvenstva u turizmu

Dok su stizale informacije o blizu 200.000 praznih postelja u turističkim destinacijama u avgustu i spuštanju cena kako bi se one popunile, a najnovije brojke govorile o kraju dvocifrenim procenima rasta hrvatskog turizma koji je godinama rušio rekorde, u vladajućim političkim krugovima i među turističkim radnicima ne manjka razočaranje i počeo je šapati kada je turizam pao.

No, hrvatski turistički stručnjaci kažu kako se stvari vraćaju u normalu jer stalan dvocifreni rast nije bio realan i održiv te se to moglo očekivati.

Turistički konsultant Siniša Topalović iz kompanije Horvath HTL kaže da je ovo godina otrežnjenja.

Protekle godine, kaže, nisu iskorišćene za stvaranje odnosa zasnovanog na kvalitetu niti fer odnosu vrednosti za novac pa je propuštena prilika za stvaranje emocionalne povezanosti i lojalnosti novih gostiju koji inače ne bi došli u Hrvatsku da nije došlo do nestabilnosti na Mediteranu.

Tako je, navodi, oporavkom konkurencije na naplatu došla kratkovidost – privatni sektor je očekivao da može i ove godine ići sa cenama iza kojih ne stoji adekvatna kvaliteta usluge i puniti kapacitete, a javni sektor nije u periodu ‘blagostanja’ radio na stvaranju uslova za podizanje kvaliteta, efikasnijem upravljanju turizmom, stvaranju bolje investicione klime, povećanju hotelskih kapaciteta i drugih važnih komponenti turističkog lanca vrednosti.

Podaci za jul, kaže, sugerišu kako je ukupan promet u odnosu na prošlogodišnji stagnirao, a u određenim destinacijama bio i u minusu. Trend je nastavljen i u avgustu pa je i u samoj špici sezone bilo praznih soba, što je bilo teško zamisliti protekle dve godine.
Uspeh može biti manji broj turista, ali veći prihodi.

Uspeh može biti manji broj turista, ali veći prihodi

Prve procene ukazuju na pad potražnje u avgustu od tri do pet posto u hotelima, dok su cene uglavnom zadržane ili blago korigovane. U privatnom smeštaju takođe se može očekuje pad potražnje, tim više što je istovremeno opet došlo do značajnog rasta novog smeštaja.

Nije se radilo na zadržavanju radne snage kada je još bila raspoloživa, privatni smeštaj je nekontrolisano ‘eksplodirao’ i ušao u zonu značajnog viška ponude, što je uticalo na snižavanje, kaže, ionako povoljnih cena.

Hrvatska, navodi, nema adekvatnu strategiju koja bi jasno i prilagođeno situaciji definisala što je budućnost sektora i kako do toga doći.

„Ove godine stagnacija možda i nije toliko loša. Ona će, na još uvek relativno nežan način, upozoriti na goruće probleme koje treba neodložno adresira i početi ih hitno rešavati. U konačnici, sama strategija treba definisati šta je uspeh za hrvatski turizam. To možda može biti i manji broj turista i noćenja, ali veći prihodi „, zaključuje Topalović.

Veljko Ostojić, direktor Hrvatskog udruženja turizma, kaže kako se beleži blagi rast u odnosu na 2017., no ako se uzme u obzir rast smeštajnih kapaciteta više od šest posto, realno se beleži stagnacija, odnosno blagi minus.

„Zbog toga smatramo da je prvi korak smanjenje stope PDV-a na 10 posto koja će se pozitivno odraziti na povećanje plata zaposlenima i investicije. Naravno, to je prva mera koju bi trebale pratiti i ostale oko kojih bi bilo dobro da se podstakne dijalog i učiniti konsenzus ključnih aktera u turizmu na čelu sa Ministarstvom turizma i Vladom u celini „.

On kaže da je održivi turizam jedino moguć pod uslovima dobrog upravljanja, a stagnacija nikada nije dobra jer ne dozvoljava razvoj.

„Hrvatska ne treba stagnirati niti za to ima ikakvog razloga. Hrvatska treba upravljati svojim resursima – prirodnim, ljudskim i ekonomskim – i kada to uspemo bićemo uspešni. Mi treba upravljati svojom budućnošću, a ne dozvoliti da nam se ona događa“, zaključuje Ostojić .

Sledi normalizacija

S druge strane, predsednik Turističko-poslovnog saveta Hrvatske privredne komore (HGK) i član Upravnog odbora HGK Franco Palma, kaže kako je sezona dobra i onaj ko smatra da hrvatski turizam može svake godine rasti dvocifrenim procentima, ne poznaje turizam.

„Ne možete povećavati sa nekakvim dvoznamentkastim procentima sektor u kojem u hotelima imamo po prilici isti broj kreveta svake godine. Ne povećava se broj kreveta, naprotiv, možda se jedino radi na tome da se u hotelima povećava kvaliteta kreveta. Prema tome, barem u noćenjima ne možemo meriti ishod hotela, a kampovi takođe – a logori su zabeleženi negdje kao prošle godine, što je vrlo dobro, a kampovi se ne mogu povećati jer nemaju dodatne kapacitete „, rekao je Palma.

Samo u privatnom smještaju, kaže, govori o dvocifrenom povećanju, isključivo zbog velikog broja kreveta i broja turista.

„Šta dalje idemo taj procenat će biti sve manji i manji, svest će se na normalu. I ne možemo govoriti o dvocifrenim brojevima jer sektor turizma je takav, on je kao i ceo mediteranski turizam u konkurenciji i mi jednostavno ne možemo govoriti o tome da rastemo kada sedmi i osmi meseci budu već 95 posto ili možda čak i više. “

Cena plafona

Što se tiče praznih kreveta, on napominje da mora shvatiti da je, što se tiče politike cena, dostignut plafon i da će porast cijena biti izgubljen.

„Vraća se Turska, Grčka, arapski Mediteran. U toj opštoj konkurenciji na Mediteranu mi se više ne možemo igrati cijenema. Cene možemo povećavati isključivo kao rezultat investicije dizanja kvaliteta. Povećanje cena u normalnim uslovima, taj prostor po meni više ne postoji. I ko ove godine nešto se malo povećalo, što je značilo da je u osmom mesecu trebalo da ide sa smanjenjem, smanjenjem i onda su ovi kapaciteti takođe popunjeni. “

Sa cenama, ističe, precijenjen u svim segmentima zbog povećanja broja noćenja i interesa u protekle dvije ili tri godine.

Ipak, ističe da je u Hrvatskoj u poslednjih 10-ak godina napravljen velik iskorak u povećanju kvaliteta, za šta veliku zaslugu pripisuje dobroj promociji i lokalnim liderima koji su povećali kvalitet svojih destinacija, no svake godine treba stvarati nove vrednosti.