foto: EPA-EFE/TAMAS KOVACS HUNGARY OUTUspon desnice na tlu Evrope već decenijama unazad, sagovornici Danasa objašnjavaju kao reakciju na političke, socio-kulturne i ekonomske trendove.
Nemačka je nedavno zabranila rad i pohapsila članove neonacističkih grupa Hamerskins Dojčland i Zajednica vrste, ali i pored toga, u poslednje vreme u prvi plan izbija desničarska partija Alternativa za Nemačku (AfD).
U Mađarskoj je na vlasti premijer Viktor Orban sa njegovom desničarskom partijom Fides, dok u Francuskoj jača krajnja desna Nacionalna partija Merin Lepen.
Kada je reč o Italiji, na čelu vlade je premijerka Đorđa Meloni sa svojom, kako je pisao Dojče vele, „u fašizmu ukorenjenoj“ partijom „Italijanska braća“.
Ni tradicionalno orijentisane skandinavske zemlje nisu ostale izvan evropskog trenda jačanja desnice.
U Švedoskoj je u usponu Džimi Akeson, lider desničarskih i populističkih „Švedskih demokrata“, dok su u Finskoj aktuelni „Pravi Finci“ sa liderkom Rikom Purom.
Kada je reč o Austriji, desničarska Slobodarska partija Austrije (FPO) vratila se na političku scenu nakon četiri godine od skandala „Ibica afera“.
Naime, kako odseća Dojče vele, ova afera je izbila u maju 2019. kad su nemački listovi Zidojče cajtung i Špigel objavili snimke skrivene kamere stare dve godine.
Na njima se videlo kako lider Slobodarske partije Hajnc-Kristijan Štrahe obećava tobožnjoj nećakinji ruskog oligarha kule i gradove ukoliko dođe na vlasti. Sugeriše da je spreman da od nje uzme pare kako bi preuzeo jedne austrijske novine.
U trenutku kad je snimak isplivao, Štrahe je zbilja bio na vlasti kao vicekancelar. To je izazvalo pad Vlade, vanredne izbore posle kojih su Slobodarci otišli u opoziciju, najurivši dojučerašnjeg šefa Štrahea koji od tada ima svoju stranku.
Na snimcima sa Ibice bila je i Štrahova desna ruka Johan Gudenus i njegova supruga. Gudenus se potom povukao iz političkog života.
U Holandiji je godinama na političkoj sceni Partija za slobodu, Gerta Vildersa, koja spada u evroskeptične partije.
Tako na primer, ova stranka je snažni protivnik ulaska Turske u EU.
Tokom prošlog vikenda, Slovaci su izabrali novog-starog premijera Roberta Fica.
Njegova partija Smer-socijaldemokratija, iako levičarska, pobedila je na izborima sa predizbornom antiameričkoj i proruskoj kampanji, što se može protumačiti zaokretom udesno.
Dimitrije Milić, politikolog iz Novog trećeg puta, ističe za Danas da je jačanje desničara reakcija na društveno-ekonomske trendove u poslednjih 30 godina.
„Ti zapadni trendovi su multietnička društva, više sloboda, posebno za marginalizovane grupe, poput LGBT osoba, žena…”, kaže Milić.
Podela na zemlje centralno-istočne i Zapadne Evrope
Naš sagovornik naglašava da je pitanje migranata dominantano, odnosno da su na toj temi ojačale desne partije.
Inače, Milić ukazuje da se desničarske partije razlikuju u centralno-istočnoj Evrope i zapadnoj Evropi.
„Što se tiče bivših komunističlki država ili regiona, uspon desnice dolazi najčešće kao vid reakcije slojeva koji su bili marginalizovani u tom sistemu. To je, na primer, primetno u istočnoj Nemačkoj, kao i u državama centralno-istočne Evrope“, objašnjava Milić.
Kada je reč o zapadnim državama, naš sagovornik navodi da je jačanje desnice reakcija na imigracionu politiku.
„Većina partija iz te teme vuče podršku birača. I Švedske demokrate i Marin Lepen i Đorđa Meloni generišu podršku kroz konzervativni pristup prema migraciji. S druge strane, postoji razočarenje u partije establišmenta, te jedan deo birača nezadovoljan celokupnim političkim stanjem, svoj glas daje ekstremnoj desnici“, ukazuje Milić.
Osećaj ugorženosti nacionalnih interesa ili nacije
Dr Nataša Sticinska (Natasza Styczynska), iz Instituta za evropske studije poljskog Jagelonskog univerziteta, kaže za Danas da „smo navikli da povećanje podrške radikalnoj desnici objašnjavamo tvrdnjom da su njeni birači „gubitnici globalizacije“ ili činjenicom da su to jednostavno glasovi protiv establišmenta“.
Ali, dodaje, realnost je kompleksnija.
„Mnogo je faktora koji utiču na glasanje za radikalnu desnicu, poput ekonomskih, kulturnih ili političkih. Tipično, birači sa radikalno desnim stavom kao motivaciju navode osećaj ugroženosti nacionalnih interesa ili same nacije“, objašnjava dr Sticinska.
Ona navodi da je jedno od ključnih pitanja koje se pojavljuje u diskursu radikalne desnice pristup problemu imigracije, kao i uloga države.
„Važno je zapamtiti da radikalni (i desničarski i levičarski) zahtevi imaju veću podršku tokom kriza, na primer rata, pandemije ili ekonomske krize. Građani pokušavaju da pronađu „krivca“. Radikalna desnica okrivljuje „autsajdere“, bilo da dolaze spolja – ekonomski migranti, izbeglice, ili okrivljuje „unutrašnje“ faktore, kao što su ljudi sa različitim stavovima, nacionalne manjine…“, kaže naša sagovornica.
Evropa u kriznom periodu
Ona tvrdi da smo u Evropi sada u kriznom periodu, posle ekonomske krize 2008., došla je migraciona kriza 2015. godine, nakon čega je usledila pandemija kovida 19, koju je pogoršao rat u Ukrajini.
“Primetan je porast podrške radikalnoj desnici, ali raste i podrška progresivnim, liberalnim i proevropskim grupama, a samim tim i politička scena se polarizuje“, ukazuje Sticinska.
Po njenom mišljenju, za Evropsku uniju zanimljiv test biće izbori u Evropskom parlamentu 2024. godine, jer će pokazati da li Evropa zapravo skreće udesno.
„Ako je to slučaj, imaćemo posla sa slabljenjem Evropske unije i njenih institucija i jačanjem pojedinačnih država i bilateralnih odnosa koji će da imaju ne samo lokalne, već i globalne ekonomske, bezbednosne i političke posledice“ zaključuje dr Sticinska.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
