Gugl obećava Grčkoj 20.000 radnih mesta u svom budućem centru za ‘usluge u oblaku’

Ovaj potez sledi planove „Majkrosofta“ od pre dve godine da uloži milijardu dolara u stvaranje centara za obradu podataka u blizini Atine, kao i obećanja drugih tehnoloških giganata, uključujući „Sisko“ i „Amazon“, da će uspostaviti slične objekte u Grčkoj.

„Možemo dramatično povećati i ubrzati inovacije i digitalnu transformaciju u Grčkoj“, rekla je novinarima u Atini Ader Fok-Martin (Adaire Fox-Martin), predsednica firme „Gugl klaud internešnal“ (Google Cloud International).

Ona je najavila i planove za stvaranje istraživačkih centara u dva grčka grada za tehnološku održivost i veštačku inteligenciju koje finansira „Gugl“, dodajući da se očekuje da će ukupne investicije doneti 2,2 milijarde evra grčkoj ekonomiji do 2030. godine.

Zvaničnici „Gugla“ nisu dali detalje o planiranoj investiciji kompanije u kreiranje „klaud infrastrukture“ u Grčkoj, niti rokove za projekte.

Grčka je u velikoj meri računala na jačanje svog nekada slabog visokotehnološkog sektora otkako je pre četiri godine izašla iz uzastopnih međunarodnih programa pomoći, nadajući se da će diverzifikovati ekonomiju koja se u velikoj meri oslanja na turizam i da će u visokotehnološki sektor privući hiljade diplomaca koji su tokom finansijske krize radili u inostranstvu.

Sa 11,4 odsto u julu, Grčka ima najveću stopu nezaposlenosti u Evropskoj uniji posle Španije.

Očekuje se da će nekoliko državnih sektora, uključujući ministarstvo zdravlja i bolničku administraciju, početi da koristi „Guglove“ „usluge u oblaku“ kada nova infrastruktura bude dostupna, rekli su zvaničnici te kompanije.

Već sada su u Grčkoj na internetu dostupne stotine državnih administrativnih usluga, uključujući recepte državnih bolnica za lekove, i čak i prijave za mirni razvod braka. Takvo poslovanje uprave i drugih sektora je posebno poraslo tokom pandemije.

Investicija „Gugla“ je najnovija u lancu velikih poslovnih poboljšanja, rekao je premijer Kirijakos Micotakis na današnjoj prezentaciji planova te kompanije.

„To se nije dogodilo samo od sebe, jer morali smo da modernizujemo institucionalni i regulatorni okvir i promenimo način razmišljanja ljudi“, rekao je premijer i dodao: „A morali smo da se suočimo i sa zveri birokratije“.

„Računarstvo u oblaku“ (cloud computing), nazvano je tako jer se usluga obavlja „tamo negde – u ‘oblaku’ interneta“. Time se pruža dostupnost resursa računarskog sistema širom sveta na zahtev, posebno za skladištenja podataka i za korišćenje dodatne računarske snage velikih sistema povezanih internetom.

Veliki „oblaci“ kompanija koje pružaju te usuge, imaju sisteme na više lokacija širom sveta, a svaki je centar za obradu ili skladištenje podataka.

Dok je za pojedince „računarstvo u oblaku“ mahom besplatno i mnogi čak i ne znaju da ga svakodnevno automatski koriste, veliki institucionalni korisnici plaćaju te usluge, ali im to ipak poslovne rashode više smanjuje nego da sami imaju uredjaje potrebne za to.

„Guglova platforma za oblak“ (Google Cloud Platform) omogućava uslužni pristup njegovoj infrastrukturi širom sveta i ne zahteva od korisnika da za to ima poseban uredjaj – „server“.