Gulen nameravao da uvede šerijat

Oni su u utorak na sednici Spoljnopolitičkog komiteta EP-a informisali svoje kolege o putu i apelovali na njih da podrže sporazume Evropske unije sa Ankarom.

Brok, predsedavajući Komiteta, i Piri, izvestilac Parlamenta za Tursku, su se prošle nedelje sastali s premijerom Binali Jildirimom i nekoliko članova turske vlade. Oni su takođe razgovarali s predstavnicima svih opozicionih partija i organizacija civilnog društva. Oboje su naglasili da su tokom posete Turskoj preispitali svoje stavove, piše EUObzerver.

Brok, član EP-a iz redova nemačkog desnog centra, je rekao da je promenio stav o nekim aspektima pokreta islamskog sveštenika Fetulaha Gulena, koga turski predsednik Redžep Tajip Erdogan optužuje da stoji iza propalog pokušaja puča od 15. jula. „Od 2013. je bilo nagoveštaja da Gulenov pokret namerava da uradi više nego što se shvata“, rekao je Brok i dodao da je pokret „napao“ tursku državu u mnogo većem obimu nego što oni shvataju s ciljem da se uvede šerijatski zakon. On je podsetio članove EP da su 15. jula rakete bile na „nekoliko metara“ od toga da ubiju 125 članova turskog parlamenta. „Postalo mi je izuzetno jasno da je Turska pretrpela šok“, rekao je Brok.

Piri, holandska socijalistkinja, je rekla da je „očito potcenila“ uticaj koji su ovi događaji imali na tursko društvo. „Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Federika Mogerini je prva osudila puč, ali prvi medijski izveštaji su ukazivali da je reč o izrežiranom puču“, rekla je Piri. Ona je ukazala da iako je EP na vanrednoj sednici 19. jula izrazio zabrinutost zbog talasa hapšenja, „malo je pažnje posvećeno 248 civila“, koji su izgubili život suprotstavljajući se pučistima. „Tu smo pogrešili“, rekla je.

Evropski zvaničnici su nagovestili da u propalom pokušaju puča ima i nečeg pozitivnog. „Turska sada ima jasan stav prema Islamskoj državi“, rekao je Brok. Ankara je prošle nedelje intenzivirala borbu protiv terorističke grupe, ali se sumnja da ju je u prošlosti podržavala, navodi EUObzerver. „Prvi put posle dosta vremena smo čuli od sve tri opozicione partije da ima nade. One su saopštile da posledice 15. jula mogu doneti nešto pozitivno. Zato, ko sam ja da kažem da će ovo dovesti do nečeg lošeg? Budimo otvoreni za sve“, rekla je Piri. Ona je dodala da je Radnička partija Kurdistana (PKK) nedavno saopštila da je spremna da unilateralno obustavi vatru i ponovo započne mirovne pregovore, koji su propali prošlog leta.

Članovi Evropskog parlamenta su apelovali na svoje kolege da pokažu Ankari da još ima izgleda za viznu liberalizaciju za turske državljane ako Turska ispuni preostalih pet uslova koji uključuju promenu turskog zakona o borbi protiv terorizma. Piri je takođe izrazila nadu da će uskoro zasedati zajednički parlamentarni komitet Turske i EU, pošto u tome nije uspeo prošle godine. Brok je rekao da Evropska narodna stranka (EPP), najveća u EP, treba da „razmotri“ poglavlja 23 i 24, odnosno pristupna poglavlja Turske koja se tiču pravosuđa, bezbednosti i osnovnih prava, a koje Turska želi da se otvore.

„Činjenica da je Spoljnopolitički komitet toliko blizu priznanja da je pogrešio dovodi do osvežavajuće promene tona“, rekao je Semjuel Doveri Vesterbaj, direktor ekspertske grupe Veće evropskog susedstva sa sedištem u Briselu. To će sigurno biti primećeno među predstavnicima turske vlasti, koji su bili besni zbog nedovoljno solidarnosti EU nakon puča, dodao je.

Brok i Piri su prvi predstavnici EU koji su posetili Tursku, više od mesec dana nakon pokušaja puča. Doveri Vesterbaj je izjavio da se može primetiti promena u celokupnom pristupu Turskoj kod predsedavajućeg Komiteta. „Brok je pokušao da ubedi kolege da nije dovoljno samo kritikovati Tursku zbog njenog kršenja ljudskih prava“ kada se EU očito uzda u raznim domenima u svog južnog suseda. Nemački poslanik u EP-u je podsetio kolege da Turska čini više za izbeglice od bilo koje države-članice EU. „Evropi je Turska potrebna i u borbi protiv terorizma, za transport energetskih resursa i kao muslimanski saveznik koji promoviše relativno umereni oblik religije“, rekao je Doveri Vesterbaj.

Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc će danas otputovati u Tursku, a Mogerini i komesar EU za proširenje Johanes Han početkom septembra.

Ništa od smrtne kazne?

Brok i Piri su izrazili zabrinutost da čistkom gulenista mogu da stradaju nevini ljudi, te je tako novinar Asli Erdogan stavljen u pritvor prilikom gašenja kurdskog lista Ozgur Gundem. Prema turskim zakonima o vanrednom stanju, uhapšeni nemaju pravo na advokata prvih pet dana pritvora, što ugrožava njihovo pravo na pravično suđenje. Brok i Piri su takođe izrazili uverenje da turski rukovodioci bojkotuju HDP, prokurdsku partiju. Oni su, međutim, dobili garancije da se u Turskoj ne primenjuje sila u zatvorima i da nema planova da se ponovo uvede smrtna kazna, „uprkos glasnoj retorici (o tome) ovog leta“.

Ofanziva se nastavlja‘]

Turska će nastaviti svoju ofanzivu u severnoj Siriji dok se sve pretnje ne uklone i garantuje njena nacionalna bezbednost, izjavio je juče turski premijer Binali Jildirim. Turska je pokrenula vojni upad u Siriju pre nedelju dana, navodeći da on ima za cilj da proterati Islamsku državu i spreči kurdske milicije da zauzmu teritorije u blizini turske granice. Sukobi s kurdskim milicijama koje uživaju američku podršku povećali su napetosti s NATO saveznikom Vašingtonom, prenosi Rojters.