Gutereš odao priznanje humanitarcima, neopevanim herojima borbe protiv pandemije

Po podacima UN, 2019. godine je zabeležen rekordan broj napada na humanitarnce, a na meti napada više su bili i zdravstveni radnici.

Pandemija je ove godine dodatno opteretila humanitarne radnike, rekao je Gutereš, dodajući da su zbog gubitka posla, obrazovanja, hrane, vode i bezbednosti ugroženi milioni ljudi.

„Ovi stvarni heroji rade izvanredne stvari u izvanrednim vremenima da pomognu ženama, muškarcima i deci čiji je živote preokrenula kriza“, kazao je Gutereš u poruci objavljenoj na Tviteru.

S pandemijom COVID-19 povećao se i broj osoba kojima je potrebna humanitarna pomoć, a zbog ograničenja kretanja i karantina, uvedednih u cilju sprečavanja širenja virusa, glavnu ulogu u odgovoru na humanitarnu krizu preuzela su civilna društva i lokalne organizacije.

„Ove godine slavimo njih: ljude kojiima je takođe često potrebna pomoć, kao što su izbeglice koje pomažu zajednicama domaćinima, lokalni zdravstveni radnici koji brinu o bolesnima i vakcinišu decu, i humanitarci koji nastoje da dostave hranu, vodu i lekove u zaraćena područja. Oni su neopevani heroji borbe protiv pandemije – i svi oni previše često rizikuju svoje živote da bi spasili živote drugih“, rekao je Gutereš.

Zvaničnici EU su 18. avgusta, u saopštenju povodom Svetskog dana humanitarne pomoći, takođe odali priznanje humanitarnim radnicima koji od izbijanja pandemije korona virusa pružaju pomoć u još težim uslovima.

„Zabrinjavajuće je to da su humanitarne potrebe danas u porastu, dodatno povećane zbog pandemije korona virusa. Imajući to na umu, EU je spremna povećati ulaganja u humanitarnu pomoć. Evropska komisija će u narednih sedam godina finansirati humanitarno delovanje EU u iznosu od gotovo 10 milijardi evra“, navedeno je u zajedničkom saopštenju visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borela i komesara za upravljanje krizama Janeza Lenarčiča.

U saopštenju se ističe da je 2019. ubijeno 125 humanitarnih radnika, a 124 ih je oteto.
„Kako bi se sprečili takvi gubici i zaštitili humanitarni radnici i civili, nužno je osigurati poštovanje međunarodnog humanitarnog prava. Stoga pozivamo sve sukobljene strane da se suzdrže od napada na civilnu infrastrukturu, uključujući škole i bolnice“, dodaje se u saopštenju.

Početkom 2019. oko 70,8 miliona ljudi prisilno je raseljeno zbog sukoba, nasilja i kršenja ljudskih prava. Klimatske promene dodatno povećavaju ugroženost stanovništva. Osam najozbiljnijih kriza povezanih s nestašicom hrane izbilo je zbog kombinacije oružanih sukoba i klimatskih poremećaja, navedeno je u saopštenju.

Svetski dan humanitarne pomoći ustanovljen je 2009, u znak sećanja na godišnjicu bombardovanja sedišta UN u Bagdadu u Iraku 2003, kada su poginula 22 humanitarna radnika.

UN su saopštile da je 2019. zabeležen rekordan broj napada na humanitarne radnike. Na meti napada bila su 483 humanitaraca, 125 je ubijeno, 234 ranjeno, a 124 oteto. To je 18 odsto više nego 2018. godine.

Najviše napada desilo se u Siriji, zatim Južnom Sudanu, Demokratskoj Republici Kongo, Avganistanu i Centralnoafričkoj Republici.

Takođe je prošle godine zabeležen povećan broj napada na zdravstvene radnike. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, bilo je 1.009 napada na zdravstvene radnike i ustanove, u kojima je stradalo 199 ljudi i ranjeno 628.