Gužva u Briselu za Boreljovo mesto

Među onima koji bi mogli da zamene Borela u novoj Komisiji na jesen su Estonka Kaja Kalas, Belgijanaci Aleksander de Kro i Sofi Vilmes, Luksemburžanin Gzavije Betel, Poljak Radek Sikorski i Irac Majkl Martin, piše briselski Politiko.

Visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku i potpredsednik Evropske komisije predsedava sastancima ministara 27 članica za spoljnu politiku, bezbednost i razvoj i predstavlja Uniju na ministarskim sastancima Grupe 7 i Grupe 20.

Uprkos tome, kritičari kažu da funkcija u praksi ne nosi veliku moć. Naime, dok nacionalni ministri spoljnih poslova često imaju ključnu ulogu, EU se manje oslanja na Visokog predstavnika da bi završila posao a više na šeficu Komisije Ursulu fon der Lajen.

„Ono što Evropskoj službi za spoljne poslove treba je više novca, bolji ljudi i bolji Visoki predstavnik“, rekao je za Politiko jedan upućeni u celu stvar uz uslov da ostane anoniman.

Ipak, više političara iz manjih članica EU smatra dobijanje tog posla vrednim. Tako baltičke zemlje, počev od Estonije, žele da se njihov stav o spoljnoj politici EU bolje čuje u bloku, posebno kada je reč o budućim odnosima sa Rusijom.

Drugi pak, koji su pri kraju karijere u domaćoj politici, žele da je produže prelaskom u briselsku mašineriju.

Borelj je ranije ovog meseca na jednoj konferenciji u Firenci diplomatski izbegao svako pitanje o tome ko je, po njegovom mišljenju, sposoban da popuni njegovu poziciju rekavši da nije njegov posao „da bira svog naslednika“.

Pošto je Borelj spreman da se povuče sa istekom mandata ove Komisije, interesovanje za njegovo mesto pokazalo je više bivših šefova vlada.

Ako neko od njih dobije to mesto, biće to prvi put od kada je ta funkcija uvedena 2009. da pripadne nekom bivšem premijeru.

Druga razlika u odnosu na ranije Komisije je što je to mesto uvek pripadalo velikim zemljama (Britaniji, Italiji i Španiji).

Politiko piše da činjenicu da bi ovaj put šef evropske diplomatije mogao dođe iz neke manje zemlje mnoge diplomate vide kao pozitivnu jer veće zemlje obično imaju i veće agende.

U sistemu EU najviša među najvišim pozicijama je predsednik Evropske komisije i, s obzirom da se očekuje da posle izbora (6-9. juna) Evropska narodna partija ostane najveća poltička grupa, to mesto će dobiti ona.

Socijalisti, koji su deo sadašnje koalicije i verovatno će biti drugoplasirana grupa posle izbora, nominovaće predsednika Saveta dok se očekuje da Obnovimo, takođe deo koalicije sada, dobije mesto Visokog predstavnika.

Kada je reč o zainteresovanima, Kaja Kalas je premijerka Estonije i u Briselu se najčešće pominje kao mogući novi Visoki predstavnik.

Aleksander de Kro je belgijski premijer ali se smatra da neće ostati na toj funkciji posle izbora 9. juna, kada su i izbori za Evropski parlament, a Sofi Vilmes je bivša premijerka i ministarska spoljnih poslova Belgije.

Betel je aktuleni ministar spoljnih poslova Luksemburga, Sikorski ima istu funkciju u vladi Poljske a Martin je bivši premijer Irske.