Gvatemala razmatra amnestiju ratnih zločinaca

Kongres će ove nedelje glasati o reformi zakona o nacionalnom pomirenju, kao i o nekažnjavanju zločina protiv čovečnosti, uključujući genocid, silovanje i prisilni nestanak. Zakonom su trenutno izuzeta samo politička krivična dela i od svog stupanja na snagu zajedno sa mirovnim sporazumima iz 1996. smatra se stubom posleratnog pravosuđa.

Novu inicijativu su podržali bivši generali koji su se razbesneli zbog talasa tužbi koji je od 2008. rezultirao presudama za najmanje 33 oficira i članova milicije. Jedan vođa gerile je takođe osuđen zbog kršenja ljudskih prava. Ukoliko bude izglasana zakonska reforma, svi osuđenici, kao i oni koji čekaju suđenje, biće oslobođeni u roku od 24 sata; zakazana suđenja će biti otkazana, a istrage koje su u toku će biti obustavljene.

Mišel Bašele, komesarka UN za ljudska prava, osudila je potez kao „drastičan korak nazad za vladavinu prava i prava žrtava“. O zakonu se glasa u trenutku kada predsednik DŽimi Morales, koji uživa podršku moćne mreže vojnih i ekonomskih elita, nastavlja napore za smenu grupe Cicig, koja se protivi nekažnjivosti zločina i uživa podršku UN, kao i za sabotiranje ustavnog suda.

Cicig ne sprovodi istragu u vezi sa zločinima, već pomaže da se iskoreni korupcija iz sudova i kancelarije državnog tužioca, koji su sada takođe pod napadom, piše Gardijan. Pristalice amnestije tvrde da tužioci nepravično ciljaju na bezbednosne snage koje su se borile protiv levičarskih gerila. Ali, 93 odsto slučajeva kršenja ljudskih prava počinile su Vladine snage koje uživaju podršku SAD, dok su tri odsto delo gerila.