Gvozdeni zid vakcine protiv korona virusa podelio Evropu 1Vakcina kovid

Dok su belgijske vlasti zatražile od preduzeća da svoje zaposlene masovno vrate radu preko interneta zbog naglog skoka obolelih od korona virusa, a slična zabrinutost se javila i u drugim članicama Evropske unije, izbila je na videlo i velika razlika u broju obolelih i umrlih od kovida-19 na zapadu i istoku cele Evrope.

Italijanski list „Stampa“ smatra da je nastao pravi „gvozdeni zid u stepenu vakcinisanosti“ građana zapadnog i istočnog dela kontinenta, o čemu svedoči i činjenica da je na istoku Evrope mnogo veći broj preminulih od zaraze korona virusom.

Prema istraživanjima organizacije „Our World in Data“ i Evropskog parlamenta on je još vidljiviji jer broj preminulih na istoku Evrope premašio deset odsto i dostigao zastrašujućih preko 23 odsto u Rumuniji.

Svetska zdravstvena organizacija je upozorila da je Evropa ponovo u žarištu kovida-19 i predočila da bi pola miliona ljudi moglo izgubiti život u svetu od ove pošasti.

Istraživač španskog Kraljevskog instituta Elkano Mira Milošević je saopštila da se ne samo na istoku Evrope istovremeno „šire teorije zavere naročito tamo gde je manja svest o odgovornosti pojedinca, a veće nepoverenje u ustanove vlasti i organizovanost države“.

U komentarima medija se postavljaju pitanja šta je već trebalo preduzeti, a primećuje se da su to upravo rekli i šefovi država ili vlada EU na sastanku pre nekoliko dana, ukazavši na „krajnje tešku situaciju“ u nekim članicama na istoku, uz upozorenje da se „moraju osnažiti napori da se prevladaju sumnje u vakcinaciju, kao i dezinformacije“.

Na veoma zabrinjavajuće širenje kovida-19 ukazuju i podaci da su baltičke zemlje, Ukrajina, Moldavija, Rumunija, Bugarska i Bosna i Hercegovina poslednjih dana imale najveći broj od kovida preminulih lica, i to preko deset na sto obolelih, s tim što Rumunija ima najveću stopu smrtnosti u Evropi od 23 odsto.

Slovenija, Hrvatska, Srbija, Crna Gora i Makedonija imaju između pet i deset odsto preminulih od kovida, dok za Kosovo u izveštajima koje su preneli mediji u EU nije bilo podataka.

Za Rusiju je rečeno da broj preminulih raste i zasad je ispod deset na sto obolelih i kao uzroci se navode „problemi u zdravstvu, ‘crno tržište’ falsifikovanih zdravstvenih potvrda što čini da se mnogo manji broj Rusa odlučio na vakcinaciju, a vakcinama prolazi rok“, kako to kaže italijanski list „Stampa“.

Stopa vakcinisanih građana je mnogo viša u zapadnom delu Evrope i tako u Portugaliji i Islandu je sa dve ili tri doze vakcinisano preko 80 odsto stanovništva, slično je iako manje u Francuskoj, Belgiji, Holandiji, Austriji, dok je u Nemačkoj uprkos velikom broju vakcinisanih osoba zaraza korona virusom u naglom porastu, a to se događa i u Finskoj i Danskoj.

U evropskim zemljama gde je smrtnost najveća, Ukrajini, Moldaviji i Bugarskoj je vakcinisano samo 25 odsto stanovništva, nešto više su vakcinisani Rumuni, a u Ukrajini je 56 odsto građana u anketama izjavilo da uopšte ne namerava da se vakcinišu, a ukrajinske vlasti su u septembru morale da bace 34.000 doza Fajzerove vakcine jer im je istekao rok.

Najveći otpor prema vakcinaciji su u zemljama Evropske unije ispoljili Bugari i Slovenci, a skoro isto su, u istraživanju mišljenja javnosti, iskazali i Hrvati.

Najveću spremnost za vakcinaciju su pokazali Španci, Estonci, Litvanci i Austrijanci, dok su Francuzi u samom vrhu građana koji su zadovoljni merama koje su vlasti preduzele za sprečavanje širenja zaraze od korona virusa, iako su te mere u Francuskoj možda i najstrože u Evropi.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari