Haićani se vraćaju u domovinu

Akcija je, od strane domaćina, bila dobro organizovana, međutim, do smanjenja broja putnika i 55 prekobrojnih je došlo neposredno pred poletanje. Naime, ispostavilo se da 32 nije, još uvek, dobilo potrebnu saglasnost čileanske policije, dok je jedan broj bio iz regiona koji nije bio predviđen za ovaj let.

Od kada je počelo sprovođenje u delo ovog plana, koji su kritičari nazvali „prikrivenom deportacijom“, za povratak se odlučilo 1.087 Haićana. Razlozi zbog kojih se odlučuju za povratak su različiti, ali najčešće i skriveni, ne žele o njima da pričaju. Mnogo je, ipak, onih koji bi stali iza izjave jednog od njih koji kaže, „došao sam u potragu za životom, ali ovde života nema“. Podsekretar unutrašnjih poslova, Rodrigo Ubilja, podseća da su svi koji su se odlučili za povratak, potpisali da to čine dobrovoljno, a prenosi EMOL. S druge strane, kaže on, postoje zahtevi iz više zemalja za sličnim planovima, a pre svih iz Kolumbije.

Činjenice govore da su Haićani u Čile došli bez znanja španskog jezika, sa minimalnim obrazovanjem i finansijskim sredstvima. Međutim, kada se sve to ostavi po strani, očigledno je da se većina Haićana, ipak, snašla u novoj sredini. Kada od preko 150.000, samo 1087 Haićana želi da se vrati, „govorimo o pojedinačnim slučajevima“, zaključuje Ubilja.

Za sada se ne spominje ni termin, niti broj putnika koji je planiran za drugi let. Zanimljivo je, međutim, da se samo dan posle prvog leta pojavila studija Nacionalnog centra za migracijske studije i Univerziteta u Talki, pod nazivom „Haićani u Čileu: integracija poslovna, društvena i kulturna“. Iz ove studije, na osnovu podataka, vidljivo je u koliko teškom položaju i kakvim uslovima rade i žive. Čak 76 odsto ispitanika kaže da radi potpuno drugačije poslove od onih u domovini. Dok je gotovo polovina, 48 odsto ispitanika, izjavila da je u određenom trenutku osetila diskriminaciju, prilikom traženja posla, na poslu ili u transportu na ulici, prenosi EMOL. Samo tri odsto radi u struci, odnosno, svojoj profesiji, dok čak 83 odsto izjavljuje da njihovi zemljaci imaju mnogo teži put do pronalaženja zaposlenja od ostalih stranaca. Mesečni porodični prihodi, prema ovim podacima, kod 74 odsto ne prelazi 500 evra.

Od onoga što im najviše smeta, na prvom mestu je klima, to je izjavilo čak 58 odsto ispitanika, a zatim su tu kultura i tradicija, piše EMOL. Kao glavni razlog dolaska navode mogućnost zaposlenja, 80 odsto ispitanika, a četvrtina ističe građansku sigurnost kao uzrok migracije. Ipak, najviše žale za porodicom, 89 odsto njih, dok je gotovo, jednak procenat onih koji su rekli da im fale prijatelji i klima u domovini ( 56 i 55 odsto ispitanika).

Haićani ovde rade najteže i najprljavije poslove u trgovini, uslužnim delatnostima, ugostiteljstvu i građevinarstvu. To su, po pravilu, poslovi za koje nije potrebno ni obrazovanje, niti određene kvalifikacije, a ubedljivo su najmanje plaćeni poslovi, proizilazi iz ove studije.