Hamas i Iran su dugogodišnji saveznici. Da li je Teheran pomogao u napadu na Izrael?

Nivo planiranja koji bi bio potreban za takav napad podstakao je pitanja da li je Hamas to mogao da uradi sam – i da je imao pomoć, da li je to moglo doći od njegovog dugogodišnjeg podržavaoca u regionu, Irana.

Teheran, koji je pohvalio operaciju, negirao je umešanost. Iranska misija pri Ujedinjenim nacijama objavila je saopštenje u kojem je napad nazvao „autonomnim i nepokolebljivo usklađenim sa legitimnim interesima palestinskog naroda“.

Zamneik savetnika za nacionalnu bezbednost Jon Finer ponovio je u ponedeljak da Sjedinjene Države veruju da je Iran „saučesnik“ u napadima Hamasa u Izraelu, ali je rekao da SAD u ovom trenutku nemaju „direktne informacije“ koje povezuju ove napade sa Iranom.

„Ono što možemo da budemo sasvim jasni je da je Iran u velikoj meri saučesnik u ovim napadima zato što je podržavao Hamas decenijama unazad“, rekao je Finer tokom nastupa u emisiji na ABC ukazujući na oružje, obuku i drugu finansijsku podršku.

On je nastavio: „Ono što nemamo su direktne informacije koje pokazuju iransku umešanost u naručivanje ili planiranje napada koji su se desili u poslednjih nekoliko dana. To je nešto što ćemo nastaviti pažljivo da posmatramo“.

Ipak, razvijajući se odnos Irana sa Hamasom i njegovim palestinskim militantnim partnerima, Islamskim džihadom, dobro je dokumentovan.

Palestinski islamski džihad – militantna grupa sa sedištem u Gazi uživa dug i javni savez sa Teheranom.

Hamas je, s druge strane, imao dvosmislenije odnose sa Iranom, okrećući se protiv njega nekoliko godina zbog njegove podrške sirijskom diktatoru predsedniku Bašaru al Asadu tokom građanskog rata u zemlji.

Na kraju se vratio u orbitu Teherana i otvoreno je komunicirao sa Iranom i njegovim paravojnim saveznicima o svojim militantnim ciljevima.

Izrael kaže da Iran podržava Hamas u iznosu od oko 100 miliona dolara godišnje. Američki Stejt department je 2021. rekao da grupa dobija sredstva, oružje i obuku od Irana, kao i neka sredstva koja se prikupljaju u arapskim zemljama Zaliva.

Iranski paravojni saveznici u regionu – naime libanska šiitska naoružana grupa Hezbolah – više puta su se hvalili čvrstom bezbednosnom koordinacijom sa palestinskim islamističkim grupama.

(Veliki deo zapadnog sveta i neke arapske zemlje smatraju Hezbolah, Hamas i Islamski džihad terorističkim grupama.)

Kobi Majkl, viši istraživač na Institutu za nacionalnu bezbednost (INSS) sa sedištem u Tel Avivu, kaže da veruje da Iran ima za cilj da stvori „ratnu realnost kako bi iscrpio izraelsko društvo, kako bi iscrpio Izraelske odbrambene snage“.

„Ovo je zajednički imenitelj između strategije Irana i strategije Hamasa. Stoga je Iran prednost za Hamas, a Hamas je prednost za Iran“, rekao je Majkl.

Nešto više od mesec dana pre iznenadnog napada, zamenik šefa politbiroa Hamasa Saleh Al-Aruri i vođa palestinskog Islamskog džihada Zijad al-Nakalah bili su na slici u Bejrutu zajedno sa generalnim sekretarom Hezbolaha Hasanom Nasralahom.

U aprilu je Hamasov visoki politički lider Ismail Hanije posetio glavni grad Libana na sastancima sa Nasralahom. Još uvek je nejasno kako je Hanija, koja se nalazi u blokiranom pojasu Gaze, uspeo da otputuje u Liban.

U svojim nedavnim televizijskim govorima, Nasralah je rekao da nema „dnevne svetlosti“ između strateških ciljeva njegove grupe i ciljeva njegovih palestinskih militantnih partnera.

Takođe je u više navrata aludirao na proširenje pravila angažovanja grupe sa Izraelom kako bi se odrazilo rastući savez.

Liban i Izrael su tehnički u stanju rata. Hezbolah ima uporište na jugu zemlje koja se graniči sa Izraelom.

Godine 2006. izbio je rat između dve zemlje u kojem je stradalo više od 1.100 ljudiu Libanu i preko 200 mrtvih u Izraelu.

Od tada, razmene vatre između zaraćenih strana su bile izuzetno retke, pri čemu je Hezbolah u više navrata pretio da će udariti Izrael svojim sve većim arsenalom projektila i raketa samo ako Izrael udari na libansku teritoriju.

Ipak, poslednjih meseci, Nasralah je promenio ploču, obećavajući da će intervenisati u ime Palestinaca u slučaju da izraelske trupe napadnu „hrišćanska i muslimanska sveta mesta u Jerusalimu“.

SAD i Izrael veruju da Hezbolah poseduje precizne vođene rakete. Poslednjih godina, Nasralah je rekao da bi njegova militantna grupa mogla da pozove „100.000 rezervista“ u potencijalnom ratu.

Savez koji se razvija

Sirijski građanski rat suprotstavio je Asada i njegove saveznike, uglavnom pripadnike manjinskog alavitskog i šiitskog ogranka islama, protiv opozicionog pokreta koji se sastoji uglavnom od sunitskih muslimana – dominantnog muslimanskog ogranka.

Hamas je sunitska organizacija, dok je iranska takozvana osovina otpora uglavnom šiitska.

Razdor je trajao nekoliko godina, ali je počeo da se završava pošto je Sirija poslednjih godina počela da normalizuje odnose sa moćnim arapskim zemljama, kao što su Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati.

Sa povlačenjem skoro decenijskih šiitsko-sunitskih proksi ratova koji su zapljusnuli Irak, Jemen i Siriju, iranska elitna snaga, Revolucionarna garda, od tada je prebacila fokus na Izrael.

Čini se da su savezi Teherana sa palestinskim islamističkim akterima središnji deo strategije Revolucionarne garde, iako detalji ostaju mutni.

„Pitanje koje svi postavljaju je kakvu je ulogu igrao Iran? Ne znamo“, rekao je Kaled Elgindi, viši saradnik na Institutu za Bliski istok sa sedištem u Vašingtonu, gde on vodi program o Palestini i izraelsko-palestinskim pitanjima.

„Iran je očigledno finansijski, materijalno i politički podržavao Hamas. Ali ne znamo u kojoj meri je Iran bio uključen u logistički operativni deo ove obuke, niti kakvu logističku podršku (ponudio je operaciju 7. oktobra)“.

„Sve obaveštajne službe su uhvaćene potpuno nesvesne ovoga, uključujući i posebno Izraelce“, dodao je Elgindi.

Bez obzira da li je Iran bio umešan u operaciju ili ne, može imati posledice po budućnost rata koji je počeo u subotu.

Ako su Iran i njegovi libanski paravojni partneri pomogli u izradi plana, onda bi to moglo značiti prošireno učešće Irana kako se sukob nastavlja.

Ipak, jasno je da je palestinska militantno-iranska osovina ojačala, a to bi moglo biti dovoljno da region gurne na ivicu.

Kako rat napreduje u i oko Gaze na jugu, gde je više od 550 Palestinaca ubijeno u kampanji izraelskog bombardovanja, Izrael je takođe pojačao trupe na svojoj severnoj granici gde bi najmoćniji partner Irana, Hezbolah, mogao da uđe u ovaj rat sa dramatičnim efektom.