Hamas je napao Izrael na Putinov rođendan: Koliko su Rusi uključeni u sve?

Ovako katastrofalan bezbednosni šok na Bliskom istoku je verovatno dobrodošlo iznenađenje za ruskog predsednika, čiji je strateški prioritet da skrene podršku i pažnju Zapada sa Ukrajine. Masovna eskalacija u Izraelu mogla bi da omogući upravo to, piše Politiko, a prenosi hrvatski portal Index.

Veliko je pitanje koliko zasluga pripisati Kremlju za savršenu oluju rastućih kriza – u Izraelu, na Kosovu, na Kavkazu i u Africi – koje se šire na Ameriku i Evropu. Za mnoge je primamljivo da vide Putina kao glavnog uma ili gospodara lutaka, koji podstiče više sukoba nego što Zapad može da podnese.

Putin uživa u haosu

Istina, Putin nije rasplamsao sve ove krize, ali sada rado doliva ulje na vatru i koristi ih u svoju korist. On uživa u haosu. Kremljovski propagandisti već šire priču da je bliskoistočni rat pobeda Rusije i da će novac za Ukrajinu presahnuti.

„Ovo je verovatno bio najbolji rođendanski poklon za Putina. Napad na Izrael će privući pažnju s obzirom na prirodnu usredsređenost SAD na Izrael. Nadamo se da ovo neće imati dramatičan efekat na podršku Ukrajini, ali naravno mnogo će zavisiti od dužine konflikt na Bliskom istoku. Ako zaista želimo da budemo geopolitička Evropska unija, moramo biti u stanju da se nosimo sa više kriza u isto vreme“, rekao je jedan evropski diplomata.

U Vašingtonu je već izvesno da će Hamasovi napadi na Izrael smanjiti fokus SAD na Ukrajinu, a američka politika je zaokupljena posledicama prošlonedeljnog svrgavanja predsednika Predstavničkog doma Kevina Makartija od strane republikanskih tvrdolinijaša, isti konzervativci koji su pokušali da smanje pomoć Ukrajini. Sada je u toku trka za naslednikom Makartija, što otežava Bajdenovu administraciju da dobije odobrenje Kongresa za bilo kakvu dodatnu pomoć koju želi da pruži Izraelu.

Osećajući pretnju da bi Zapad mogao da izgubi fokus na Kijev, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski naglašava da su Iran i Rusija, koji podržavaju Hamas, bliski saveznici, a borbu protiv Rusije i borbu protiv islamističkih militanata predstavlja kao jedno te isto: „ Izraelski novinari koji su bili ovde u Ukrajini, u Buči, sada govore da su videli isto zlo gde je došla i Rusija.Isto zlo.A jedina razlika je što postoji teroristička organizacija koja je napala Izrael,a ovde je teroristička država koji su napali Ukrajinu“.

Dakle, koliko su Rusi umešani u ovu stvar?

Počnimo sa napadima Hamasa. Rusija se dugo udvarala islamističkim militantima, a lider Hamasa Ismail Hanije i drugi zvaničnici nedavno su posetili Moskvu. Posle subotnjih napada, Rusi su brzo skinuli prašinu sa starih planova da vrate granice Izraela tamo gde su bile 1967. godine. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da je stvaranje palestinske države osujećeno „destruktivnom politikom” SAD i da se gotovo moglo čuti zadovoljno predenje kada je bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev označio napade Hamasa kao „očekivani razvoj događaja” i okrenuo svoj gnev na Zapad.

„Umesto da aktivno rade na palestinsko-izraelskom pomirenju, ovi moroni su intervenisali i daju neonacistima punu pomoć tako što su sukobljavali dve blisko povezane nacije jedna protiv druge“, podsmevao se Medvedev, misleći na američku pomoć Ukrajini.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je radosno tvrdio da će se finansiranje Ukrajine sada neizbežno smanjiti: ​​„Proces napumpavanja kijevskog režima oružjem sa činjenične, emocionalne, finansijske, tehnološke tačke gledišta, ući će u opadajući trend.

Da li to sugeriše da je Rusija imala direktnu ulogu u napadima? To izgleda neverovatno. Rusija nije ni blizu toliko važna kao Iran kada je u pitanju naoružavanje i finansiranje Hamasa.

Norman Roule, bivši američki obaveštajni zvaničnik, tvrdio je da je politička podrška Moskve Hamasu podstakla tu grupu da se okrene nasilju, ali je rekao da će svaka uloga Rusije osim toga verovatno biti skromna.

„Ova strategija omogućava Rusima da kažu da podržavaju mirovni proces, ali nasilje koje je usledilo remeti region, odvlači pažnju od ruske agresije u Ukrajini i privlači američku pomorsku moć od Crnog mora do istočnog Mediterana“, rekao je Rul za Politiko.
Takav pristup Rusiji odgovara

Koketiranje sa Hamasom i podrška Palestincima takođe pomažu Putinu u nastojanju da se profiliše kao važan igrač u globalnom prestrojavanju protiv Zapada, iu saradnji sa Kinom i Iranom. On je pre samo nekoliko dana rekao da je namera Rusije da „izgradi novi svet“, okrivio je Zapad za rat u Ukrajini i rekao da je u sukobu reč o „principima na kojima će se zasnivati novi svetski poredak“.

Ruski saveznik i glavni vojni snabdevač Iran svakako takođe želi novi svetski poredak, ali je diskutabilno koliko direktno Teheran daje određena naređenja Hamasu. Rul sumnja da je Teheran učestvovao u operativnom planiranju napada. Međutim, Iran stvara Frankenštajna, a zatim ga pušta među ljude, navodi Roule.

Takav pristup rasplamsavanju globalne geopolitike savršeno odgovara Rusiji.

Nagorno-Karabah na Južnom Kavkazu je još jedna žarišna tačka u kojoj kritičari optužuju Putina da namerno potpiruje krizu, u kojoj je više od 100.000 etničkih Jermena napustilo svoju otadžbinu nakon 24-časovne vojne ofanzive Azerbejdžana od 19. do 20. septembra.

A ovde je složena slika. U nekim krugovima, katastrofa je prikazana kao znak ruske slabosti – da Moskva više ne može da garantuje bezbednost Jermena pred napadom Azerbejdžana koji podržava Turska.

Rusija, s druge strane, pokušava da sugeriše da je namerno prekinula podršku Karabaškim Jermenima povećavajući pritisak na pomoć SAD i EU u egzodusu izbeglica. Poruka iz Moskve je da kažnjava jermenskog premijera Nikola Pašinjana ostavljajući ga na cedilu zbog odustajanja od saveza sa Rusijom i pokušaja da svoju zemlju usmeri na zapadniji put.

U ovom slučaju, verovatnije je da je Putin odigrao svoju ulogu. Malo iskusnih posmatrača misli da je zamislivo da bi Azerbejdžan poslao trupe bez zelenog svetla Moskve — ili bez da Rusi izglade stvari sa Teheranom, tradicionalnim neprijateljem Azerbejdžana koji već dugo izražava strah od promena granica na Južnom Kavkazu.

Slučajno ili ne, kako su azerbejdžanske snage napredovale, ruski ministar odbrane Sergej Šojgu bio je u Teheranu na razgovorima sa visokim iranskim vojnim i bezbednosnim zvaničnicima, uključujući Mohameda Bagerija, načelnika štaba iranskih oružanih snaga, i Amira Ali Hadžizadeha, šefa Vazduhoplovstvo Korpusa garde Islamske revolucije.
Nije teško povezati da se u diskusijama pojavio i Nagorno-Karabah

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel takođe smatra da je za katastrofu na Kavkazu kriv Putin, rekavši da su Jermeni izdani nečinjenjem ruskih mirovnih snaga.

Četiri dana nakon što je Azerbejdžan zauzeo Nagorno-Karabah, došao je red na Balkan sa drskim i zapanjujućim sukobom između naoružanih Srba i policije u selu Banjska, u opštini Zvečan, na severu Kosova. Kosovo je optužilo predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je naredio napad, dok drugi vide ruku desničarskih srpskih ultranacionalista, koji imaju bliske veze sa Moskvom.

Kosovari i Albanci dugo su tvrdili da je Rusija primarna snaga u pokušaju da se započne novi rat na Balkanu. U septembru je albanski premijer Edi Rama rekao da Rusija koristi tenzije oko Kosova da opravda svoje „neoimperijalne snove“.

Bez obzira da li se Putin direktno meša ili ne, rasplamsavanje na Balkanu bi očigledno bilo u interesu Rusije, dodajući još jednu veliku smetnju Zapadu, koji već ima poteškoća da održi svoju koherentnost i jedinstvo.

2018. godine, svedočeći pred Kongresom, bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer, koji je dobro upućen u geopolitičke mahinacije, odbacio je ideju da su sve „pojedinačne krize u različitim geografskim oblastima“ samo rezultat slučajnosti.

„Vraćaju se tradicionalni obrasci rivalstva velikih sila“, upozorio je tada Kisindžer.

Sve o sukobu Hamasa i Izraela možete pročitati na našem BLOGU UŽIVO.