Foto: EPA-EFE/Villar LopezHamas je 7. oktobra pokrenuo divljački napad na Izrael koji je odgovorio žestokom odmazdom. Jedno od glavnih pitanja koje se nameće jeste što je Hamas očekivao da će postići ovim napadom bez presedana, piše N1.hr.
Hamasov udar može pomoći organizaciji u nekim područjima, ali u većoj meri će unazaditi Hamas i pokazati se posebno razarajućim za obične Palestince, piše Forejn polisi.
Jedan od ciljeva napada možda je bio prisiljavanje Izraela na kolaps.
Libanska militantna grupa Hezbolah progurala je ideju da je Izrael krhka “paukova mreža”, koju je lako ukloniti ako je militantna grupa voljna da se bori se i umre za cilj.
Ovde Hamasu mogu pomoći žestoke podele u izraelskom društvu koje su postale očite nakon izbora ekstremno desničarske vlade i nakon pokušaja uvođenja kontroverzne reforme pravosuđa.
Čelnici Hamasa možda veruju da ove podele odražavaju sveukupnu slabost Izraela koja se možda proširila i na vojsku, pri čemu su neki rezervisti proteklih meseci obećali da neće služiti vladi koju smatraju nedemokratskom.
Kontra rezultat
No, čini se da je u ovom slučaju napad imao kontra rezultate, barem za sada.
Izraelci su se nakon subotnjeg krvoprolića na njihovim ulicama ujedinili što se vidi i na temelju toga da je formirana vlada nacionalnog jedinstva.
Ovo brzo jedinstvo karakteristično je za Izrael, gde su spoljnje pretnje podsticale nacionalnu solidarnost unatoč mnogim domaćim nesuglasicama.
Ekstremna priroda nasilja – posebno zločini počinjeni nad starijim osobama i decom – pokazala se posebno nečuvenom za Izraelce.
Drugi cilj Hamasa verovatno je bio razbijanje domaće podrške Izraela za okupaciju palestinskih teritorija.
No, čini se da je Hamasov napad iz temelja potkopao izraelsko uverenje da može održavati režim aparthejda protiv Palestinaca, u nedogled, bez cene koju bi moglo platiti njegovo stanovništvo.
Napadi su u tom pogledu i uspeli i katastrofalno propali.
S jedne strane, nijedan Izraelac danas ne može pomisliti da može ignorirati palestinsko pitanje: u ovoj maloj zemlji, čini se da svako ima člana porodice ili prijatelja koji je mrtav ili ranjen, a nadolazeća vojna operacija i poziv u rezervu uključuje ogromne delove izraelskog društva.
Napad je takođe razbio sve iluzije o izraelskoj nepobedivosti: čini se da su gubici zabeleženi tokom tog iznenadnog napada najveći u jednom danu u izraelskoj istoriji.
S druge strane, razmere napada i užasna priroda nasilja navode Izraelce da još čvrće veruju da među Palestincima ne može vladati samouprava.
Ovaj iznenadni Hamasov napad podržava izraelsku ideju da više palestinske autonomije znači više nasilja.
Uspeh u nadmetanju s Palestinskom upravom
Hamas je možda ostvario određeni uspeh u nadmetanju s Palestinskom upravom koja upravlja delovima Zapadne obale, a koju vodi 87-godišnji Mahmud Abas koji nema jasnog naslednika.
Jedan od najvećih problema Palestinske uprave je to što pomaže Izraelu u slamanju Hamasa i drugih nasilnih protivizraelskih grupa na Zapadnoj obali, u suštini delujući kao izraelska policija.
Hamas takođe ima problema s legitimitetom – autoritativno vlada Gazom, a zbog izraelskih i međunarodnih ograničenja nije uspeo da ostvari ekonomski učinak.
No, najnoviji napad na Izrael potvrdiće njihovu želju za taktički uspeh napada i pokazao je da se radi o veštoj organizaciji, a šteta nanesena Izraelu ohrabrila bi svakoga ko želi da Izrael plati krvavu cenu za prošla ubistva Palestinaca.
Ipak, ako je cilj bio poboljšati situaciju u Gazi i pokazati da Hamas može vladati odgovorno, taj je pokušaj katastrofalno propao.
Biće teško čak i saveznicima Hamasa kao što su Katar i Turska da prikažu grupu kao odgovornog međunarodnog aktera.
Mnogi izraelski zvaničnici u prošlosti su pregovarali s Hamasom, smatrajući ga nužnim zlom i preferirajući njegovu vladavinu više nego haos u Gazi. Sada na Hamas gledaju samo kao na zlo.
Cenu plaćaju civili
Obični građani Gaze već plaćaju cenu za to – svakodnevno su izloženi izraelskom bombardovanju, a veliki su problemi s vodom, hranom, strujom, dok će cene u nadolazećim sedmicama samo rasti.
Ako je Hamas hteo prošireni sukob – a čini se da jeste jer je pozvao i druge članice iz koalicije otpora da se uključe u sukob – čini se da ni u tome nije uspeo.
Hezbolah jeste izveo nekoliko napada, ali nije se aktivno i u celosti uključio u rat jer da jeste, to bi uveliko promenilo situaciju budući je Hezbolah daleko strašniji od Hamasa.
Moguće je da je još jedan cilj Hamasa bio sprečavanje normalizacije odnosa između Izraela i arapskih zemalja.
Saudijska Arabija, najveća diplomatska nagrada za Izrael, nedavno je ugostila brojne izraelske zvaničnike, a normalizacija se činila mogućom. Za sada, to nije na dnevnom redu.
Ipak, ovo je u najboljem slučaju delimičan uspeh.
Ujedinjeni Arapski Emirati, jedan od potpisnika Abrahamovog sporazuma, osudili su napade Hamasa.
I premda Saudijska Arabija ne može krenuti napred s Izraelom dok Palestinci masovno umiru, čelnici bi jednostavno mogli malo pričekati da se nastave pregovori.
Ako je Hamas nastojao poremetiti odnose između SAD-a i Izraela, i to se očito izjalovilo.
Bajdenova administracija uvek je podržavala Izrael, a ovi napadi Hamasa su je naveli da još jače nego pre prigrli Izrael.
Kakvi god bili pravi strateški ciljevi Hamasa i stepen njihovog uspeha, jasno je da će ljudi u Gazi i Palestinci platiti cenu za ove napade.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
