Koje su sličnosti i razlike u slučajevima Hantera Bajdena i Donalda Trampa?

Kako navodi dopisnik za BBC Anthony Zurcher, Bajdenova retorika povodom pomilovanja njegovog sina Hantera Bajdena slična je Trampovim optužbama da je sudstvo u SAD politički motivisano.

Bajden je ukazao da je gonjenje njegovog sina nepravedno i da je Hanter bio meta samo zato što je njegov sin. Republikanska senatorka Južne Karoline Lindzi Grejam tvrdila je da je Trampov slučaj tajnog isplaćivanja novca porno glumici Stormi Danijels zarad zataškavanja afere politički motivisano selektivno gonjenje.

Kada se radi o sličnostima, oba slučaja su izneta pred sud 2024, odnosno nekoliko godina nakon što su se incidenti odigrali. Tramp je novac isplaćivao tokom 2016, dok se Hanterova kupovina oružja dok je bio zavisnik od droge desila 2018.

Oba slučaja su dobila nagli preokret nakon što je izgledalo da neće dočekati suđenje. Istraga protiv Trampa je delovala kao da će biti obustavljena kada je Alvin Breg (Bragg) izabran da zameni Sajrusa Vensa (Cyrus Vance) kao tužioca Menhetna. Dogovor o priznanju krivice Hantera Bajdena koja bi dovela do toga da on prihvati krivicu, ali ne i da ide u zatvor, ukinut je u poslednjem trenutku.

Oba slučaja su takođe podrazumevala primenu postojećeg zakona na novim ili neuobičajenim slučajevima.

Osnovni zločini u vezi sa finansiranjem kampanje u Trampovom slučaju nisu imali državni već savezni karakter, a savezni tužioci nisu želeli da otpočinju gonjenje.

Slučajevi u vezi sa prijavama za oružje kao što je Bajednov uglavnom se ne procesuiraju ako nemaju veze sa nekim ozbiljnijim zločinima, a njegovi prekršaji u vezi sa utajom poreza su rešeni kroz otplatu i kazne – rešavanje koje obično izbegava krivične optužbe.

Trampov pravni tim juče je u pravnom izveštaju naveo jasnu vezu između ova dva slučaja, navodeći pomilovanje Hantera kao argument za odbacivanje Trampove osude u Njujorku.

Razlike između ova dva slučaja su i više nego očigledne. Hanter Bajden nikada nije bio najvažniji čovek u američkoj politici, dok je slučaj sa isplatom novca samo jedan u nizu mnogih zbog kojih je bivši-sadašnji presednik krivično gonjen.

Tramp je smatrao da je svaki od tih slučajeva „lov na veštice“ namenjen da opstruiše njegove izglede za predsednika.

I Bajden i Tramp su pokretali pitanje uticaja politike na njihove slučajeve. Demokrate su insistirale na tome da je slučaj protiv Trampa opravdan, a republikanci su smatrali da je tadašnji epilog Hanterovih slučajeva pravičan.

Prema Kevinu MekManigelu (McMunigal), profesoru prava na Univerzitetu Case Western Reserve, navodi da politika utiče na odluke tužioca jesu nečuveni i netačni. Dodaje da Kongres i zakonodavstvo u državama obožavaju da donose krivične zakone, ali da ih retko kad ukidaju zbog umešanosti politike.

I Tramp i Hanter su osuđeni za zločine koje su počinili, ali će se obojica izvući – Hanter zbog pomilovanja ne mora više da brine, dok će priroda visoke pozicije na koju je Tramp izabran gotovo izvesno proizvesti imunitet koji će ga zaštiti od kazne. Nekoliko saveznih slučajeva protiv njega je već odbačeno.

Svakako, poverenje američkog javnog mnjenja u pravosuđe sve je manje. Činjenica da se imućni i bogati ljudi izvlače iz problema bez kazne stvara jednu posve negativnu sliku.