Haos na ulicama Buenos Airesa, Argentinci ustali protiv populističkog predsednika: "Naša zemlja nije na prodaju"(FOTO, VIDEO) 1Foto: EPA-EFE/Juan Ignacio Roncoroni

Argentinski Senat tesnom većinom odobrio je ključne poreske zakone koje je predložio predsednik Havijer Milei, čime je libertarijanski lider zabeležio početnu zakonodavnu pobedu u svojim naporima da sprovede obećanja o radikalnim promenama, piše AP.

Senatori su kasno u sredu glasali sa 37 naprema 36 za davanje ukupnog odobrenja zakona nakon 11 sati burne debate, dok su se demonstranti – pozivajući zakonodavce da odbace Mileijev strogi plan štednje – sukobili sa policijom ispred Kongresa.

Usvojenim zakonima se predsedniku delegiraju široka ovlašćenja u oblasti energetike, penzija, bezbednosti i drugim oblastima i uključuje nekoliko mera koje se smatraju kontroverznim kao što su velikodušna šema podsticaja za strane investitore, poreska amnestija za one sa neprijavljenom imovinom i planove za privatizaciju nekih argentinskih državnih firmi.

Dok su senatori razmatrali zakone, demonstranti u centru Buenos Ajresa bacali su palice, kamenje i molotovljeve koktele na policiju koja ih prskala vodenim topovima, biber sprejem i suzavcima ne bi li ih rasterala.

Demonstranti su polili benzinom dva automobila i zapalili ih, pretvarajući centralni trg u bojno polje puno dima. Vlasti su izvestile da je najmanje 20 policajaca povređeno i više desetina demonstranata uhapšeno zbog nasilja.

Milei je došao na vlast zahvaljujući obećanjima da će rešiti najgoru ekonomsku krizu u Argentini u poslednje dve decenije. Ali njegova politička partija relativnih početnika ima samo malu manjinu mesta u Kongresu i on se bori da postigne dogovore sa opozicijom.

„Imamo najslabijeg predsednika kojeg smo ikada videli koji pokušava da usvoji najveći zakon koji smo ikada videli“, rekla je Ana Iparagire, argentinska analitičarka iz vašingtonske strateške firme GBAO. „To je kontradikcija.“

Senatori su kasno u sredu usvojili dva zakona, poreski paket i zakon o državnoj reformi koji je usvojen u Donjem domu Kongresa krajem aprila. Višemesečni pregovori razvodnili su prvobitni dalekosežni predlog, koji je imao preko 600 članova.

Za razliku od prethodnih argentinskih lidera od povratka demokratije 1983. Milei nije uspeo da usvoji nijedan zakon tokom svojih prvih šest meseci na funkciji. Umesto toga, populistički autsajder se oslanjao na izvršna ovlašćenja da smanji državnu potrošnju i ukloni ekonomska ograničenja.

„Danas je za Mileia gotovo važnije da pokaže da može da donosi zakone u Kongresu nego ono što donosi“, rekao je Lukas Romero, direktor konsultantske kuće Sinopsis.

Taj očaj bio je jasan u nekim završnim govorima senatora.

„Kako da predsedniku ne dam alat koji mu je potreban da bi funkcionisao?“ rekao je Luis Juez, senator desničarske stranke PRO, labavi Mileiev saveznik. „Glasali smo da ovo ne propadne, jer ako stvari krenu loše za Mileia, loše idu za sve“.

Bankari, nastavnici, kamiondžije i hiljade radnika iz drugih sindikata okupljali su se oko Kongresa tokom celog dana, udarajući u bubnjeve, trubeći i skandirajući: „Naša zemlja nije na prodaju!“ i „Mi ćemo braniti državu!“

„Ako ovaj zakon prođe, izgubićemo toliko naših prava na rad i penzije“, rekla je 54-godišnja učiteljica Miriam Rajovitcher protestujući uoči glasanja zajedno sa svojim kolegama, Argentincima srednje klase koji kažu da su morali da rekonfigurišu svoje živote pošto je Milei smanjio njihove školske budžete i devalvirao valutu, dovodeći inflaciju do 300 odsto.

Predsedništvo je osudilo demonstrante kao „teroriste“ i optužilo ih da „pokušavaju da izvrše državni udar“ ometanjem sednice Kongresa.

Peronistički blok kontroliše 33 od 72 mesta u Senatu, dok Mileieva stranka, Freedom Adwances, ima samo sedam mesta. Za nacrt zakona bilo je potrebno 37 glasova od ukupno 72 poslanika u Senatu da bi dobio većinu i na kraju je proizveo nerešeno 36-36.

Analitičari kažu da su strani investitori i Međunarodni monetarni fond, kome Argentina duguje neverovatnih 44 milijarde dolara, pažljivo pratili glasanje u sredu da vide da li Milei može da postigne konsenzus sa svojim protivnicima.

„Svi su u režimu čekanja i gledanja. Investitori kažu: Da, volimo to što govorite, ali moramo da vidimo da je ovo održivo“, rekao je Marselo J. Garsija, direktor kompanije za geopolitičke rizike Horizon Engage.

Jedna od najspornijih mera je program podsticaja koji stranim investitorima nudi unosne poreske olakšice tokom 30 godina, bez uvoznih carina na mašine i druge pogodnosti za velike korporacije za koje kritičari kažu da idu predaleko u zanemarivanju lokalne industrije.

„Ono što ovaj zakon najviše šteti su džepovi radnika, a ne velike kompanije koje će se tek obogatiti“, rekao je 36-godišnji Huan Bareto, službenik banke.

Argentinski sindikati su takođe izrazili oštro protivljenje merama koje bi kompanijama olakšale otpuštanje zaposlenih, kao i planovima za privatizaciju nekih državnih firmi.

Reakcija na zakon o porezu posebno je usredsređena na amnestiju koja bi Argentincima omogućila da registruju neprijavljenu imovinu u zemlji i inostranstvu bez plaćanja velikih poreza, kao i na niži prag poreza na dohodak koji bi primorao više radnika da plaćaju porez.

Tokom proteklog meseca, političke tenzije su porasle, dovodeći u sumnju Mileijevu sposobnost upravljanja i unoseći neizvesnost u argentinsku ekonomiju.

Državne obveznice su pale. Valuta zemlje, pezos, takođe je depresirala, povećavajući jaz između zvaničnog i kursa na crnom tržištu na skoro 40 odsto. Pezos se trgovao po 1.255 za dolar na neformalnom tržištu u sredu, što je stopa daleko niža nego ranije ove godine.

Iako je MMF pohvalio libertarijansku agendu i izdao tranše zamrznutih zajmova, fond se uzdržao od davanja Argentini svežeg novca za koji Milei kaže da mu treba da ukine kontrolu valute.

„Ono što vidite u poslednje tri nedelje je tržište i investitori koji postaju malo nervozni“, rekao je Garsija. „Tržište govori: ’Pokaži mi da možeš da vladaš‘“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari