Haotična prva debata Trampa i Bajdena

Tramp (74), aktuelni američki predsednik, i Bajden (77), bivši potpredsenik SAD, noćas su u Klivlendu u svadljivom tonu raspravljali o pandemiji korona virusa, nasilju u gradovima, gubitku radnih mesta i načinu na koji će Vrhovni sud SAD uticati na oblast zdravstene zaštite u budućnosti.

Nijedna od predsedničkih debata u prethodnim izbornim ciklusima nije bila toliko haotična kao noćašnja u saveznoj državi Ohajo, čime se uklopila u izrazito ružnu predizbornu kampanju, ocenjuje Asošiejted pres.

Debatu je Si-En-En (CNN) ocenio kao „apsolutno odvratnu“, navodeći da je vladao „potpuni haos“ i da ona „nije imala veze“ s informisanjem javnosti o tome šta će ko od dva kandidata raditi kao šef države u slučaju pobede.

Agencija Rojters ocenjuje da su debatu na kojoj je „vladao haos“ obeležile lične uvrede, napadi i Trampovo često prekidanje sagovornika.

„Dva pretendenta na Belu kuću govorila su paralelno i razmenjivali uvrede u uzbudljivoj političkoj svađi koja je obojici veoma otežala da iznesu stavove“, navodi Rojters.

U debati održanoj tačno pet nedelja uoči predsedničkih izbora, dvojica kandidata su često govorili istovremeno, a Tramp je toliko prekidao izazivača, gotovo vičući, da mu je Bajden u jednom trenutku rekao „Hoćeš li ućutati, čoveče?“

„Činjenica je da je sve što je do sada rekao jednostavno laž. Ja nisam ovde da raskrinkavam njegove laži. Svi znaju da je lažov“, rekao je Bajden.

Tramp, milijarder iz Njujorka koji je suprotno očekivanjima pobedio na izborima 2016. godine, konstantno je pokušavao da kontroliše razgovor, prekidajući Bajdena, ali i govoreći istovremeno sa moderatorom debate, novinarom Foks njuza Krisom Volasom koji nije uspeo da uspostavi kontrolu nad diskusijom.

Na napade kojima je Tramp želeo da skrene pažnju sa teških pitanja o odnosu prema pandemiji korona virusa ili o porezu koji je platio, Bajden je pokušavao da uzvrati, ponekad gledajući pravo u kameru i obraćajući se direktno biračima.

„Teško je doći do reči sa ovim klovnom“, rekao je Bajden, potpredsednik SAD u vreme administracije Baraka Obame (2009-2017) i dugogodišnji senator iz savezne države Delaver.

Bajden je Trampa nazvao i „rasistom“ i „kučetom“ predsednika Rusije Vladimira Putina. Nekoliko puta je za šefa Bele kuće rekao da je „najgori predsednik kog je Amerika imala“.

Uprkos nastojanju da bude dominantan, Tramp se ipak često nalazio u defanzivi.

Brojni američki mediji, među kojima su Politiko i CNN, ističu činjenicu da je Tramp izbegao da odgovori na pitanje Volasa da li je spreman da osudi bele suprematiste (rasiste) i druge ekstremističke grupe s desnice.

Tramp je prvo rekao da „sve (problematično) što vidi dolazi s levog krila, a ne sa desnog“ i upitao koju tačno organizaciju treba da osudi. Volas je tada izdvojio ekstremno desnu grupu „Ponosni momci“ (Proud boys).

Predsednik SAD je i tada izbegao da osudi tu nasilnu ekstremističku grupu, navodeći da „neko mora nešto da uradi“ sa grupom „Antifa“ i levicom.

Bajden je regaovao, rekavši da je Trampov direktor Federalnog istražnog biroa (FBI) potvrdio da termin „Antifa“ ne predstavlja organizaciju, nego ideologiju.

Mediji izdvajaju i trenutak kada je Tramp kazao da je Bajdenov sin Hanter izbačen iz vojske zbog problema s kokainom.

Bajden je odmah rekao da je njegov sin „imao problem s drogom, kao i puno drugih ljudi“.

„On je to prevazišao. Rešio je problem. Radio je na tome i ja sam ponosan na njega“, dodao je Bajden.

Žestoka rasparava vođena je kada je Bajden optužio Trampa da je „čekao i čekao“ da reaguje kada je korona virus došao do SAD i da „i dalje nema plan“ za upravljanje pandemijom.

Tramp je uzvratio da Bajden „nikad ne bi uradio posao“ u vezi s korona virusom kao njegova administracija jer „nema to u krvi“.

Njih dvojica se zbog epidemije nisu rukovali na početku debate, na podijumu su bili znatno udaljeni jedan od drugog i nisu nosili maske.

SAD su ubedljivi lider u svetu i po broju potvrđenih slučajeva zaraze i po broju smrtnih ishoda. Od posledica infekcije u SAD je umrlo oko 210.000 ljudi, a zaraza je potvrđena kod više od 7,3 miliona, što je gotovo četvrtina registrovanih slučajeva u svetu.

Svakodnevni život Amerikanaca i dalje je daleko od normalnog, pošto su mnoge škole i kompanije i dalje zatvorene.

Bajden je optužio Trampa i da je kao predsednik SAD radio na „stvaranju rasne mržnje i rasne podele“ i dodao da u SAD postoji „sistematska rasna nepravda“.

Tramp je odgovorio da je krvični zakon na kojem je Bajden radio kada je bio u izvršnoj vlasti tretirao Afroamerikance „pođednako loše kao i bilo koga drugog u zemlji“.

Optužio je Bajdena da se plaši da koristi termin „red i zakon“ iz straha da ne izgubi glasove levičara.

Tramp je tokom kampanje neprestano dovodio u pitanje integritet izbora, izražavajući zabrinutost da će oni biti pokradeni, pošto će ove godine zbog korona virusa znatno veći broj birača nego obično glasati putem pošte.

„Ovo će biti (izborna) prevara kakvu niste videli“, ponovio je noćas Tramp.

Bajden je rekao da nema razloga za zabrinutost da će izbori biti nepošteni.

Većina anketa daje jasnu prednost Bajdenu u odnosu na Trampa, 35 dana pre izbora.

Do izbora će biti održane još dve predsedničke debate, 15. oktobra u Majamiju i 22. oktobra u Nešvilu.

Potpredsednička debata, na kojoj će se suočiti aktuelni potpredsednik SAD Majk Pens i Bajdenova kandidatkinja za tu funkciju, senatorka Kamala Haris iz Kalifornije, zakazana je za 7. oktobar u Solt Lejk Sitiju.

Izbori za predsednika biće održani 3. novembra. Glasači se tada ne opredeljuju direktno za Trampa ili Bajdena, već biraju 538 takozvanih elektora koji se u decembru sastaju da formalno izaberu predsednika.

Svaka savezna država daje onoliko elektora koliko ona ima predstavnika u Kongresu SAD.

Kandidat koji pobedi u jednoj saveznoj državi dobija sve njene elektore, osim u Mejnu i Nebraski. Elektore Mejna i Nebraske kandidati mogu da podele, zavisno od rezultata na nivou distrikata tih država.

Pobednik izbora je kandidat koji osvoji najmanje 270 elektora. Ako ni Tramp ni Bajden ne osvoje 270 elektora, predsednika SAD biraće Predstavnički dom Kongresa SAD, što se nije dogodilo od 1824. godine.

Takva situacija moguća je jedino ako bi i Tramp i Bajden imali po 269 elektora, što je teoretski moguće, ali gotovo nezamislivo.