Zašto je hapšenje vlasnika Telegrama šokiralo i rusku opoziciju i režim?

Nije iznenađujuće da su apsolutisti slobodnog tržišta i slobode govora bili među prvima koji su stali iza njega.

Ruske opozicione ličnosti i lideri javnog mnjenja, koji su se oslanjali na Telegram u širenju svoje poruke, takođe su izrazili zabrinutost, ukazuje u analizi za Moskovski tajms (The Moscow Times) Konstantin Sonin, profesor na Univerzitetu u Čikagu.

Ipak, intrigantno, ruski vojni blogeri, zabrinuti zbog potencijala Zapada da pristupi Telegramovim tajnama, pridružili su se horu pristalica.

Čak i zvaničnici ruske vlade i Putinovi propagandisti oni koji su nekada gurnuli Durova iz posla i iz zemlje sada izražavaju svoju podršku.

Pre mnogo godina, Durov, mladi tehnološki genije, osnovao je VKontakte, mrežu društvenih medija vrednu milijardu dolara i rusku alternativu Fejsbuku.

VKontakte je imao konkurentsku prednost u odnosu na Facebook i druge mreže jer je sporo poštovao prava intelektualne svojine.

Jednostavno rečeno, godinama je služio kao glavni kanal za besplatno preuzimanje filmova, igara i drugih proizvoda.

Ova strategija je nesumnjivo potpomognuta labavim i korumpiranim organima za sprovođenje zakona pod Putinom.

Naravno, poslovna strategija koja se oslanja na korupciju i neefikasnost pravosuđa ima svoje granice.

Kraj Durovovog VKontaktea bio je klasičan primer kako se posluje u Putinovoj Rusiji.

Nekoliko Putinovih oligarha ponudilo je da kupi društvenu mrežu, dok su istovremeno koristeći bezbednosne službe pretili Durovu hapšenjem, čime su snizili cenu kupovine.

Dok politikolozi raspravljaju o efikasnosti društvenih medija u rušenju autoritarnih režima, Putin i njegovi naslednici iz KGB-a sigurno veruju u njihov potencijal.

Suočen sa pretnjama, Durov je prodao svoje akcije i pobegao iz Rusije.

Sa milionima od prodaje na raspolaganju i bezbedno van Rusije, Durov je pokrenuo Telegram, servis za razmenu poruka koji je, kao i VKontakte pre njega, imao konkurentsku prednost zbog sporog usvajanja zaštite intelektualne svojine.

Uprkos filozofiji slobodnog tržišta i slobode govora, Telegramova privlačnost je uglavnom ležala u nedostatku umerenosti i slabom sprovođenju propisa.

U vreme pisanja ovog teksta, samo dan nakon hapšenja Durova, ovo se navodi kao primarni razlog njegovog progona: francuske vlasti istražuju neuspeh Telegrama da sarađuje sa organima za sprovođenje zakona po pitanjima poput trgovine drogom, dečje pornografije i onlajn prevara.

U Rusiji je Telegram postao popularan među veoma različitim kategorijama korisnika. Bio je to servis za razmenu poruka za one koji nisu želeli da vlada čita njihovu prepisku.

Zbog drakonske cenzure u Putinovoj Rusiji Telegram je postao glavna platforma za objavljivanje tekstova, kolumni i još mnogo toga.

Za one koji su se protivili Putinovom ratu protiv Ukrajine i njegovoj političkoj represiji, to je bio jedini način da komuniciraju.

Zbog toga su mnoge opozicione ličnosti i lideri javnog mnjenja zbunjeni hapšenjem Durova – Telegram je bio njihova primarna platforma za širenje njihove poruke.

Iznenađujuće, nezavisnim kreatorima mišljenja u odbrani Durova pridružuju se njihovi zakleti neprijatelji: Putinovi propagandisti.

Tokom godina, režim je potrošio ogromne sume novca na podsticanje svih vrsta propagandnih kanala na Telegramu.

Bukvalno, Putinova vlada trošila je novac na kupovinu „lajkova“ i pratilaca za kanale koje kontroliše država.

Možete videti frustraciju ovih propagandista nakon hapšenja Durova. Razbijanje ruske državne propagande na Telegramu bi ubilo njihov unosan posao.

Druga grupa zabrinuta zbog hapšenja Durova je ruska vojska koja vodi rat protiv Ukrajine. Čini se da je Telegram bio i još uvek jeste primarno sredstvo komunikacije unutar ruske vojske.

Očigledno, ruska vlada nije uspela da stvori druga efikasna sredstva vojne komunikacije. S obzirom da je Durov u francuskom pritvoru, vojni dopisnici su u panici oko toga koje bi tajne mogle da budu otkrivene francuskoj obaveštajnoj službi.

U stvari, niko ne zna šta Telegram deli sa kojim vladama i pod kojim uslovima. Nema sumnje da su Putinove tajne službe i obaveštajne agencije želele da im Durov preda kontrolu nad Telegramom, baš kao što su to uradile sa VKontakteom.

Manje je jasno koliko je zapravo dao. Tokom protesta u Baškortostanu pre nekoliko godina, izgledalo je da je FSB u stanju da koristi podatke Telegrama. Tokom rusko-ukrajinskog rata, cenzurisan je popularni ukrajinski kanal koji je pomagao ruskim vojnicima da dezertiraju.

Neki IT stručnjaci tvrde da pre nekoliko godina ruska vlada nije imala mogućnost da selektivno cenzuriše Telegram kanale ili da primora Durova da deli podatke u vezi sa aktivnostima opozicije.

Čak je i potpuno blokiranje usluge bilo problematično. Danas je situacija drugačija, pošto je vlada nabavila više cenzornih alata za kontrolu ruskog interneta.

S obzirom na to koliko aktivno ruske diplomate – obično spori u delovanju i generalno nebrizi za ruske građane u inostranstvu – rade na tome da dođu do Durova u pritvoru, mnogo toga bi moglo biti u pitanju.

Do sada, Durovova priča prkosi jednostavnom narativu. Durov je pravi vizionar koji je doneo nove usluge milionima u Rusiji i širom sveta.

Ipak, za mnoge, glavna prednost njegovih platformi je besplatan pristup robi i uslugama koje bi inače zahtevale plaćanje.

On je svakako dobro iskoristio mogućnosti koje pruža Putinov korumpirani i militaristički režim, ali je i žrtva tog istog režima. To je komplikovan slučaj, bez obzira kako na to gledate.